Category Archives: Izložbe

Morski pejzaži – Martin Breindl i Wolfang Muller

Galerija Pro3or

24.april – 02.maj 2017

Fotografije Volfganga Milnera su narazličitije morske panorame koje prepoznajemo sa brojnih  fotografija sa letovanja. Horizont deli fotografiju tačno na sredini. Miler uzima informacije o bojama koje su „upisane“ u svakoj slici i izračunava srednju vrednost tonalnih vrednosti kako neba tako i mora. Ovim vrednostima on „preslikava“ originalni motiv monohromnim površinama, gurajući ga na ivice fotografije gde on služi samo kao „paspartu“ za jednu novu formu interpretacije istog segmenta realnosti.

Martin Brajndl u svom ciklusu Die Sehnsucht nach dem Meer (konkretna verzija) opisuje potpuno iste motive kao i Milner, gotovo doslovno. Reči NEBO i MORE koje stoje jedna iznad druge imaginarna linija horizonta deli na pola i iznova ih konstruiše. Korak po korak, Brajndl konkretizuje ovu demontažu, u kojoj koristi istu metodu na agregatnim stanjima i spektralnoj percepciji, koja se gotovo istovremeno ispoljava kao odraz u ogledalu. Milerovi i Brajndlovi radovi u suštini su eseji. Dijalog između fotografija poigrava se sa granicoom između fotografije i grafike. Ono što su za Milnera brojni prizori mora, za Brajndla su jezičke varijacije. Obe perspektive su sistematizovane i šablonizovane, ukazujući na pogled na svet na koji sve više utiču percepcije mašina, industrijskih standarda i normi.

Čekanje – Aleksandra Leković

Galerija RTS

20. april – 02.maj 2017.

Fotografije iz prihvatilišta za beskućnike u Beogradu beleže vreme i prostor u kom štićenici različitog životnog doba, psihičkog i fizičkog stanja, čekaju nešto. Da budu smešteni u dom za stare, da dođe vreme za ručak, kafu, cigaretu… da odu dalje. Životni tok, kakav uobičajeno poznajemo, ovde ne postoji, jer ovi ljudi nisu deo sistema. Kao vizija, lebde u prostoru fotografije, nemarni/nesvesni posmatračkog oka kamere koje potvrđuje njihovo odsustvo iz  sistema vrednosti oko njih.

Na tragu svetlosti – Foto savez Srbije

Galerija 73

20.aprila – 2.maj 2017.

NA TRAGU SVETLOSTI je tradicionalna izložba Foto saveza Srbije nagrađenih fotografija iz prethodne godine. Svečano otvaranje ove 11-te po redu izložbe je zakazano za četvrtak 20. aprila od 19 časova u Galeriji '73 (Požeška 83a, Banovo Brdo). Izložba će biti otvorena do 2. maja 2017. godine.
Beogradski mesec fotografije, Galerija 73 i Foto savez Srbije uspešno nastavljaju saradnju u vidu organizovanja prolećne, tradicionalne izložbe fotografija „Na tragu svetlosti“. Izložbom fotografija „Na tragu svetlosti“ Foto savez Srbije prezentuje najnovija ostvarenja svojih najuspešnijih autora, u vidu godišnje smotre, pre svega, amaterskog fotografskog stvaralaštva radi afirmacije fotografije i njenih autora. Selektovane su sve fotografije koje su tokom prethodne 2016. godine nagrađivane na izložbama najvišeg ranga u zemlji i inostranstvu. Ovom prilikom digitalna zbirka savremenih radova FSS proširena je za nove radova od oko 50 autora.
Za izložbu „Na tragu svetlosti“ slobodno se može reći da je to izložba nad izložbama u Srbiji. Zato što je tu reč o predstavljanju najboljih fotografija isto toliko fotografa iz Srbije koji su osvojili zlatne, srebrne i broznane medalje na najznačajnijim domaćim foto konkursima prvog ranga, kao i na međunarodnim izložbama širom sveta, a pre svega pod patronatom FIAP-a (Međunarodne organizacije umetničkih fotografa). Ovogodišnji kvalitetni katalog, kao i prethodnih godina, ima će  spisak svih radova i reprodukciju po jednog rada od zastupljenog autora. Za izlaganje u Galeriji 73 takođe je predviđeno da svaki autor bude zastupljen sa po jednim radom, sa namerom da se publici na najbolji način prezentuju savremena ostvarenja članova FSS. Izložene fotografije su kvalitetno izrađene i adekvatno opremljene za postavku, kao što je bilo i prethodnih godina od kada se u prolećnom terminu u Galeriji 73 predstavljaju nagrađeni radovi članova Foto saveza Srbije.

Izložbe „Na tragu svetlosti“ održavaju se od 2007. godine i ovogodišnja je JEDANESTA u nizu.

Genius Loci – Milica Nikolić

Kula Gardoš

19. – 29.aprila 2017.

Izložba fotografija i instalacije – Genius Loci, nastala je kao rezultat proučavanja kombinacije analogne fotografije, digitalnog printa i reciklaže. Analogni printovi kolor fotografija okružuju multimedijalnu instalaciju načinjenu od recikliranog papira, fotografije i raznih organskih odpadaka nađenih na obali Dunava, kao sto su suvo granje, lišće, perje, bambus. Tehnikom ručno recikliranog novinskog papira, razne misli, stavovi, informacije odštampane u njima su istopljne i samlevene u pulpu kojoj je unešena čista iskonska ideja – seme. Papir sa semenjem je sa jasnom namerom okarakterisan motivom preminule ptice tokom zime. Time se odaje počast svim tim divnim bićima koja su živela i žive u staništima vekovima unazad još iz doba Skordisaca koji su među prvim narodima naselili donje obale Dunava. Skrivene bele paperjaste konture ptice, na centralnoj instalaciji izložbe, iz koje buja život zasejanih biljaka podunavskog predela predstavljaju bardo ili među- stanje smrti i ponovnog rođenja po drevnom tibetanskom verovanju. Ovaj pojam ne mora nužno da bude shvaćen kao spiritualan već kao period blokada prouzrokovane ne samo negativnim već i meditativnim stanjem duha. Taj duboki mir je tražen u šumi i kanalima Velikog ratnog ostrva, obalama Dunava i uskim sokacima Zemuna čiji kadrovi okružuju tu zaleđenu ali probuđenu dušu
životinje kao njeni zaštitinici tokom njenog preobržavanja. Duhovni zaštitnici mesta, Genius Loci (lat.), danas više definisana kao karakteristična atmosfera prostora je sakrivena u motivima na fotografijama koji ostalja slobodu posmatraču da ih oseti, poštuje i pronađe na tim mestima. Sam čin zalivanja fotografije u instalaciji i vreme pre početka klijanja samih biljaka predstavlja fazu drugog bardo-a i vremena kada se usnulo semenje budi kao iz lucidnog sna, sa svesnom namerom ka svom postanju. Nakon putovanja njihovih energija, iz fotografije niču klice, probijaju se kroz štampane slojeve pulpe razgrađujući sliku kraja, tj zamrznute ptice. Svi smo pozvani da učestvujemo u tom procesu bilo posmatrajući ili podstičući kruženje čiste energije zalivanjem izdanaka dok tragamo za
nekim svojim genius-ima.

Edvard Munk je u svojoj svesci “Drvo znanja u dobru i u zlu” naveo: “Iz mog trulog tela cveće će nići – i ja cu u njima biti – večnost.”

Milica Nikolić

The Good Wife – Deyan Clement

Galerija umetničkog centra Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković

19. april – 13.maja 2017.

 

The good wife, je obuhvatan, multimedijalni projekat započet 2015. godine serijom auto-portreta uz
pomoć kojih autor preispituje ulogu koja se priželjkuje za ženu u savremenom društvu, gde ovo ’savremeno’ postoji mnogo više kao lingvistička zavesa, iza koje svakodnevno posmatramo potpuno
suprotne predstave i nakane partrijarhata da očuva svoje položaje i dominaciju. Ironičnim pristupom autor koristeći svoje telo i rekvizite, performativno obesmišljava ideje o ’dobroj ženi’, poigravajući se sa učestalim stereotipima, od onih najklasičnijih, dobra majka ili hrišćanka, do popravljačice cveća i kraljice kuhinje. Clement svoje junakinje lišava identiteta, one su statične, zaleđene i ’pristojno upakovane’ skulpture, savršeni ukrasi za vaš dom. Ovo pitanje moglo bi se generalizovati do te mere da nas suoči sa još shizofrenijim, zašto je loše loše a dobro dobro, i kakvim se kriterijumima dolazi do te polarizacije. Ili ako žena ima pravo na izbor, zašto nema pravo na sopstveni izbor, i sl. Kako pronaći balans u nepomirljivim pozicijama, one koje mi je društvo dodelilo i one koju sam sama
izabrala, dakako je pitanje koje se provlači u nastavku projekta, gde se akcenat premešta fotografijom u predložene stvarnosti određene žene i poziva nas da postanemo saučesnici u njenim realnostima ’gledajući njenim očima’.

Retradicionalizacija je sve češća pojava i u mnogo većim i razvijenijim kulturama od one u kojoj mi živimo, ali ono što je zagonetno za Clementa, jeste primetan fenomen mitologizacije i izmaštavanja
tradicija kada se retradicionalizacija prodaje kao politika; u mejnstrim medijima slušamo žene koje se bore protiv žena zahvaljujući kojima su dobile pravo da se bore na mejnstrim medijima protiv bilo čega; čest sukob onoga što se lobira i načina na koji lobista živi; užasavajuća statistika koja svake godine beleži obaranje prethodnog rekorda u nasilju nad ženama, od psihološkog do nasilja sa smrtnim ishodom; sve to su pokretači ovog projekta i otuda izbor ironije kao najvažnijeg oružja za otpor. Za autora je najvažnije stvoriti filosofski zadatak, ne povod za debatovanje ili građenje – nadograđivanje stava, per se, već povod da mislimo, da se pitamo, da analiziramo i sebe i svet oko sebe kroz ovu umetničku ideju.

East to East – Klavdij Sluban

Institut francias de Serbie

18.aprila – 20.maja 2017.

 

Klavdij Sluban – East to East

Fotograf Klavdij Sluban potiče iz jedne polovine odvojene Evrope, naviknut je na zabrane i rešetke. Poželeo je i da podučava fotografiju u zatvoru. Ovom knjigom posećuje Istok, bivši manastir. (…) Manje je u pitanju putovanje ka Istoku posmatran kao prošlo vreme, a više kao upad fotografa u budućnost, kopanje rupe u njenom zidu. Fotograf posećuje Istok u svojstvu hodočasnika koji ispituje proročanstvo. Odgovori mu se javljaju kao vizije u sred isparenja i dima. Istok je budućnost u pometnji. (…) Eri de Luka

U saradnji sa Kulturnim centrom Beograda

Rođen u Parizu 1963. godine od roditelja Slovenaca, Klavdij Sluban dobitnik je EPAP nagrade European Publishers Award for Photography) 2009, i njegova knjiga Transsibériades objavljena je simultano na šest jezika u šest evropskih zemalja. Laureat je i nagrade Leica (2004) kao i nagrade Niépce (2000). Slubanovo delo je veoma lično, koherentno i oštro, što ga čini jednim od najznačajnijih autorskih fotografa njegove generacije. Njegova fotografska putovanja, često povezana sa književnim delima, povezana su aktuelnim zbivanjima. Crno more, Karibi, Balkan, Rusija, Kina, Centralna Amerika, ostrva Kergelen na Antarktiku … mogu da se protumače kao susret trenutne stvarnosti i unutrašnjeg osećaja fotografa dromomana. Duboke crne površine i siluete u kontralihtu daju njegovom delu čistotu i jasnoću oslobođenu svake didaktičnosti ili egzotike. Od 1995. Klavdij Sluban fotografiše maloletnike u zatvorima gde priređuje i radionice fotografije. Uz podršku Anrija Kartije-Bresona, Marka Ribua i Vilijama Klajna, radi u zatvorima u Francuskoj, disciplinskim logorima u istočnoj Evropi, u bivšoj Jugoslaviji (Sloveniji) i Srbiji (Kruševcu i Valjevu), u bivšem Sovjetskom savezu (Ukrajini, Gruziji, Moldaviji, Letoniji, Rusiji) kao i u centralnoj Americi i Brazilu. Upoznat je sa zatvorskim prostorima i druži se sa zatočenicima, te u svojim delima govori o problemu zatvorenog prostora i skučenog horizonta. Slubanove fotografije su prisutne u velikim izložbenim prostorima, u Muzeju fotografije u Helsinkiju, Muzeju lepih umetnosti u Kantonu, Metropoliten muzeju fotografije u Tokiju, u Teksas muzeju u SAD, na Susretima u Arlu, u Evropskoj kući fotografije kao i u Centru Pompidu/Boburu u Parizu. Godine 2013. priređena je njegova retrospektiva u muzeju Niepce u Francuskoj a 2015/16 dobitnik je rezidencijalnog boravka Villa Kujoyama u Kiotu (Japan). Objavio je mnoga dela a član je i brojnih francuskih i međunarodnih žirija fotografije. Francuski institut u Srbiji priredio je 2003. godine izložbu njegovih dela u Beogradu.
Pogledajte video o Slubanovom radu sa Anri Kartije-Bresonom Slubanov video intervju gde objašnjava svoj rad sa mladima u zatvorima kao i jedan tekst na istu temu Prikaz izložbe Živeti u egzilu predstavljene u Maison européenne de la photographie. Njegovu izložbu  na Festivalu u Arlu.