Izložbe

ULIETTE de CUZEY
Prosvetljujuće putovanje/An Enlightening Journey

Fotografija, priče i upornost učenika srednje škole Ž.B. Koro

Prosvetljujuće putovanje je umetnički i društveno angažovan projekat koji slavi hrabrost i upornost učenika iz FLS programa (francuski kao jezik školovanja) u srednjoj školi Ž.B. Koro. Mnogi od ovih učenika stigli su u Francusku sami, nakon teških migracionih puteva. Kroz snažan spoj fotografskih portreta, video intervjua i ličnih tekstova, projekat priča njihove priče — priče obeležene traumom, istrajnošću i nadom u novi život.

Umetničko vođstvo projekta preuzela je fotografkinja Žilijet de Kize (Juliette de Cuzey), poznata po svom radu sa marginalizovanim zajednicama i suptilnom pristupu osetljivim temama. Projekat pruža kreativni prostor za izražavanje učenicima koji se često suočavaju s teškoćama u verbalnoj komunikaciji zbog jezičkih i kulturnih barijera. Takođe povezuje sadašnje 
učenike koji se pripremaju za profesionalne sertifikate sa bivšim učenicima koji su se osamostalili i zaposlili, čime se stvara međugeneracijski dijalog.

Pored podizanja svesti o njihovom putu, Prosvetljujuće putovanje aktivno se bori protiv diskriminacije i promoviše empatiju putem izložbi, susreta uživo i digitalne platforme:  parcours-lumineux.eu

uto/Tue – pet/Fri 13 – 19h
sub/Sat 10 – 15h

VUKAŠIN CVETKOVIĆ
Ja sam oba/I am Both

Kako otkriti sebe? Za mene, umetnost je uvek bila odgovor.

Dugo me je mučilo jedno pitanje: zašto osećam potrebu da uništim ono ženstveno u sebi? Nikada nije bilo reči o odbacivanju ženstvenosti u svetu, već o borbi protiv nje unutar sebe. Verovao sam da me čini slabim, nešto što moram da potisnem. Ali ta borba je postala toliko intenzivna da više nisam znao ko sam.

Ženstvenost nije ostala tiha, uzvratila je udarac, napadajući i moj muški identitet. Rat u meni ostavio me je izgubljenim, nesposobnim da prepoznam bilo koji deo sebe. Mislio sam da moram da pobedim, ali shvatio sam da izlaz nije u pobedi ili porazuveć u razumevanju.

Ja sam i jedno i drugo.

Ova izložba odražava taj put. Svaka fotografija je autoportret, vizuelna priča o toj unutrašnjoj borbi i trenutku prihvatanja.

Na širem nivou, ova borba odražava ono što društvo često nameće. Toksična muževnost postoji jer smo naučeni da gušimo svoju ženstvenu stranu. Od malih nogu učimo da odbacimo nežnost, emocije i ranjivost. Ali snaga ne leži u odabiru jedne strane, već u prihvatanju ravnoteže koju svi nosimo u sebi.

@vukasin_cvetkovic

pon/Mon – sub/Sat 14 – 20h

OLGA MATVEEVA
Anabiosis

Noćni portreti na drveću – krhke, iskrivljene figure nalik životinjama ili bićima koja su nekada bila živa. Tela su u stanju zamrznutog pokreta, u pokušaju da se popnu do vrha drveta, nestajući u sintetičkoj svetlosti.

Ove slike nas vraćaju u svet animalnih asocijacija ili prikaza Adama i Eve, večito u potrazi za zabranjenim plodom.

Nagost u evropskoj kulturi neraskidivo je povezana s teološkom 
simbolikom. Pre pada, ljudi nisu bili svesni svoje nagosti, njihova tela bila su obavijena blagodaću. Savremeni Adam i Eva kreću se kroz krošnje, tragajući za zabranjenim plodom, želeći da se vrate u raj, da pronađu ono izgubljeno. Ovakav eskapizam lako se može uporediti s anabiozom kod životinja, usporavanjem životnih procesa kao reakcijom na agresivne spoljašnje uslove. To objašnjava sličnost nagih figura sa životinjama.

Lica ovih ljudi ostaju skrivena. U savremenoj kulturi postoji asimetrija između lica i tela: lice je uvek otkriveno, dok je telo gotovo uvek sakriveno. Lice je najjači izražajni medij. Međutim, nage figure na drveću preokreću ovu konvenciju naglavačke.

Uprkos svojoj nagosti, ove figure ne pokušavaju da zavode posmatrača, pre izražavaju potrebu za odbranom, čak i do tačke agresije, čekajući povoljan trenutak. One se mogu poistovetiti sa stanjem depresije, sa osećajem nemoći, nesposobnošću da se utiče ili učestvuje u globalnim procesima koji se odvijaju oko njih.

olmatveeva.com

pet/Fri 17 – 20h
sub/Sat – ned/Sun 15 – 18h

ØYVIND HJELMEN
Broken Shadow

Broken Shadow je kolekcija srebrnih otisaka koja istražuje međusobno delovanje senke i svetla u kontekstu ljudskog iskustva. Istražujući kako se odnosimo prema sebi, svojoj prošlosti i okruženju, ovo delo se bavi složenošću i konfliktima naših unutrašnjih svetova. Sećanja iz detinjstva, nade, strahovi, seksualnost i snovi čine osnovu ove istraživačke priče. 

Broken Shadow osvetljava tenziju između onoga sa čime se suočavamo i onoga što ostavljamo u senci. Kao i u životu, rad istražuje kontrast između tame i svetla, poznatog i nepoznatog, prihvatajući izazov otkrivanja onoga što leži ispod površine, dok istovremeno odražava trajnu potrebu za svetlom u mračnim vremenima.

Serija poziva posmatrače da strpljivo razmotre složenost svojih unutrašnjih svetova, pružajući uvid u to kako lična iskustva oblikuju naše razumevanje stvarnosti. U današnjem svetu, gde tama preti i izazovi deluju preplavljujuće, Broken Shadow nudi osećaj nade. To je poziv da otkrijemo skrivenu lepotu u sebi, da se suočimo sa sopstvenim slepim tačkama i prilika da vežbamo 
umetnost gledanja iza površine. Donoseći ove fragmente na svetlost, možemo negovati dublje razumevanje, sebe i sveta oko nas.

Ova izložba je ostvarena uz ključnu podršku Ambasade Norveške u Srbiji.

oyvindhjelmen.com • @hjelmenoyvind

sre/Wed – pon/Mon 16 – 20h

David Salsedo uspeva da uličnu fotografiju uzdigne na viši nivo, preispitujući granice vizuelne naracije putem otvorene knjige koja testira čitaočevu sposobnost interakcije, dokazujući na taj način da je istinski kreativni čin zapravo njegov proces rada.

Kao što i sam naziv sugeriše, + je rezultat sabiranja, delo čije naizgled nepovezane scene međusobno komuniciraju kroz misteriju i poetiku slučajnosti, neprestano stvarajući nova i iznenađujuća tumačenja.

Jedna kap plus jedna kap nisu dve kapi;
to je jedna veća kap koja govori o moru.

Aleks Ljobet

***

David Salcedo consigue llevar la “fotografía de calle” a otro nivel, cuestionando los límites de la narrativa visual mediante una edición abierta que pone en valor la capacidad de interacción del lector, mostrando así que el verdadero acto creativo es su proceso de trabajo.

Como su nombre indica, + es el resultado de una suma, un trabajo cuyas escenas, a priori inconexas, dialogan entre sí desde el misterio y la poética del azar para generar una y otra vez nuevas y sorprendentes interpretaciones. 

Una gota + una gota no son dos gotas, 
es una gota más grande que está hablando del mar.

Álex Llovet

davidsalcedo.es • @david_salcedo_

DELPHINE SCHACHER
Vrt sećanja/Jardin du souvenir
Kustos/Curated by Ana Šćepanović

Godine 2023, švajcarska fotografkinja Delfin Šaše dobila je carte blanche od Palp festivala (Vale) na temu pogrebnih rituala. Odlučila je da sarađuje s malom grupom stanovnika doline Val de Bagne, koji su izgubili voljenu osobu i želeli da odaju počast njenom sećanju kroz kreativni proces.

Koristeći arhivske fotografije koje su učesnici odabrali, zajedno su 
kreirali portrete tehnikom cijanotipije. Ova metoda, jedna od najstarijih monohromatskih tehnika, potiče iz sredine 19. veka i omogućava stvaranje slike pomoću sunčeve svetlosti. Na snimke prošlih života nadovezuju se cvetovi planina, ubrani u sadašnjosti.

Poput sećanja urezanih u vreme, cveće ostavlja svoj trag na ovim 
uspomenama, istovremeno osvetljavajući krhkost negovanja prošlosti i snagu životnog ciklusa. Ova savremena, kolektivna kreacija poprima oblik Vrta sećanja, iz kojeg izrastaju organski portreti, oda preminulima u svetu živih.

Ova izložba je realizovana zahvaljujući Ambasadi Švajcarske u Beogradu.

delphineschacher.com • @delphineschacher

pon/Mon – sub/Sat 14 – 20h

Ove fotografije počinju tamo gde kontrola prestaje. Napušteni automobili tonu u sneg, zidovi se ruše pod naletima vetra. Stvari koje su sačinile ljudske ruke nekada su delovale savršeno i čvrsto – artefakti prisustva, obeležja zauzetog prostora, ali polako gube svoj oblik, stapajući se s okolinom.

Posmatram kako pejzaž preuzima ono što su ljudi ostavili i čini ga svojim. Ovo nije borba, ono što je doneseno ovde tiho se rastapa u ono što je oduvek postojalo.

Ovo nije čovekova invazija na prirodu, već nešto drugo: tamo gde smo pokušali da je pokorimo, ona upija. Ne živi, barem ne onako kako mi shvatamo život; ono jednostavno jeste.

andreysemenov.com •@andrew.semenov

pon – ned 10 – 20h

NASTASSJA NEFJODOV
Zašto je tišina tako glasna

Zašto je tišina tako glasna imerzivna je multimedijalna instalacija koja obuhvata fotografije, zvuk, video, tekst, poeziju i arhivski materijal. Ovaj rad spaja različita poglavlja njenog istraživanja o dinamici postkonfliktnog i generacijskog traumatskog nasleđa.

Kroz fragmente porodičnih priča, Nefjodov se bavi složenim nasleđem prošlosti: pričama svojih deda, koji su se borili jedan protiv drugog u Drugom svetskom ratu; sudbinom njene nemačko-jevrejske bake, koja je pobegla iz Berlina 1939. i preživela rat u Švajcarskoj; ljubavnom pričom njenih roditelja, koja se odvijala u politički nabijenom okruženju, kao i sopstvenim odrastanjem u porodici razapetoj između dva sveta Hladnog rata. U rad uključuje i priču svog partnera iz Srbije, koji je služio vojsku tokom rata u Hrvatskoj i iz njega se vratio duboko traumatizovan.

Kroz ove isprepletane priče, autorka istražuje: kakav uticaj imaju ratne priče voljenih na nekoga ko sam nikada nije doživeo rat? Kako nasleđena trauma oblikuje porodice i intimne odnose, dugo nakon što se sukob formalno završi?

Pričajući evropsku istoriju kroz lične porodične priče, Nefjodov je oslobađa političkih narativa i stavlja fokus na emocionalni sloj prošlosti. Poziva ljude da preispitaju istoriju iz perspektive njenog delovanja na pojedince, ne samo u trenutku sukoba već i kroz generacije koje dolaze. Njena misija je doprineti normalizaciji razgovora o traumi i okretanju ka isceljenju. Deljenjem ličnih 
priča, kojima se suočava sa sopstvenim i porodičnim bolom, ona ne želi samo da pomogne ljudima da se povežu sa sopstvenim iskustvima, već ih i ohrabruje da ispričaju svoje priče. Time vidi izlaz iz spirale nasilja i prenošenja bola, podstičući povezivanje u svetu koji često bira tišinu.

nefjodov.nl • @nnefjodov

pon – sub 11 – 19h

Grupna izložba 12. izdanja Međunarodnog fotografskog konkursa Photon, Different Worlds 2024, donosi upečatljiv izbor deset finalista iz Centralne i Istočne Evrope (CEE), pružajući uvid u najnovije trendove savremene fotografije. Ova izložba ističe kreativnost, originalnost i konceptualnu dubinu mladih fotografa do 35 godina, koji pomeraju granice fotografskog medija. Iako konkurs nema unapred zadatu temu, završni izbor često obuhvata radove koji se protežu kroz širok spektar fotografskih i fotografiji 
srodnih praksi.

Kroz različite teme i pristupe, odabrani umetnici istražuju oblasti poput ličnog i kolektivnog sećanja, društvenih pitanja, identiteta i odnosa između tehnologije i tradicije. Njihova upotreba fotografije prevazilazi puku dokumentaciju, a u nekim slučajevima uključuje i eksperimentalne tehnike. Ovogodišnji finalisti donose bogat spektar vizuelnih narativa koji reflektuju savremeno stanje društva.

Radove finalista, koji se izdvajaju snažnim umetničkim izrazom i inovativnim pristupima, odabrao je četvoročlani međunarodni žiri sastavljen od stručnjaka i ključnih aktera iz oblasti fotografije. Izložba je prvi put predstavljena u galeriji Photon u Ljubljani krajem 2024. godine.

Finalisti: 
1. nagrada: Olja Simčič Jerele (Slovenija)
2. nagrada: Ana Gajevčki (Mađarska)
3. nagrada: Dorka Šekeli (Mađarska)
Aron Tot Hejn (Mađarska), Filip Jakubovski (Poljska), Patricia Koroknai (Mađarska), Marija Mandić (Srbija), Artur Prošaka (Slovačka), Mark Peter Szabo (Mađarska), Tim Topić (Slovenija).

pon – pet 10 – 16h

MAGDALENA HUECKEL
ANIMA – Slike iz Afrike/Images from Africa

Ovaj ciklus predstavlja ličnu priču o putovanju. Fotografije, koje ga čine, prikazuju stvarnost iz perspektive Putnika koji, uranjajući u nepoznat i nerazumljiv svet Afrike, pokušava da otkrije univerzalne istine o životu, smrti, ponovnom rađanju i preobražaju. Pokušaj da se prodre u nevidljivu dimenziju duhovnosti i besmrtnosti odvija se kroz istraživanje slika praznine, 
napuštenih, zapuštenih i urušenih prostora, isprepletenih sa prizorima organskih struktura, raspadajućih životinjskih ostataka i predmeta svetog karaktera.

Iako je serija rezultat autorkine fascinacije izvornim verovanjima, 
duhovnošću, ritualima i kultom prirode, ona nema etnografski karakter. Mesta zabeležena na fotografijama ne mogu se precizno identifikovati, čime se naglašava primat ideja nad stvarnošću. Slike deluju poput fragmenata. Anima podstiče potragu, ali ne obećava da će put biti pravolinijski.

Fotografije su nastale između 2005. i 2013. godine tokom brojnih 
putovanja po afričkom kontinentu, uključujući zemlje poput Alžira, Benina, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Kenije, Lesota, Malija, Maroka, Južnoafričke Republike, Ruande, Senegala, Svazilenda, Tanzanije i Ugande.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.

hueckel.com.pl • @magdalena_hueckel

pon/Mon – sub/Sat 11 – 19h