Dodjite danas, 14. aprila 2018. godine u 17h, na otvaranje izložbe fotografija „Ja sam Rohindža“ Mohammada Rakibul Hasana, galerija Božidarac, Radoslava Grujića 3
Prema Deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, „Svako ima pravo na život“. Rohindže su narod koji govori Indo-arijski jezikom, i već vekovima živi u državi Rakhine u Mijanmaru. Vlada Mijanmara ih nikada zvanično nije prizala kao manjinsku etničku grupu, sa ostalih osam nacionalnih autohtonih grupa, što – po mom mišljenju – predstavlja oštro kršenje ljudskih prava. Oni tu žive kao narod bez države, narod kome su uskraćena prava i koji je na stalnom udaru različitih vidova diskriminacije od strane ostalih pripadnika većinskih grupa i religija. Procenjuje se da je oko milion Rohindža izbeglica brodovima, pešice ili drugim prevoznim sredstvima ušlo u Bangladeš, dolazeći iz različitih delova Mijanmara, rizikujući sopstvene živote i svu svoju imovinu.
Humanost bi, bez obzira na sve, trebala biti na prvom mestu. Ne bismo trebali verovati u granice i podele između nacionalnosti ili rasa. Svi smo ljudska bića i svi smo na ovom svetu samo na kratko vreme. Uvek treba razmišljati šire i verovati u jednakost i pravdu za sve. Samo takva unutrašnja osećanja mogu da nas primoraju da postanemo dobra ljudska bića koja se brinu jedni za druge.
Ja sam Rohindža
Rohindže su manjinska muslimanska etnička grupa koja već vekovima živi u Mijanmaru. Međutim, usled rasizma i brojnih drugih društveno-političkih pitanja pokrenutih od strane većinske grupe u Mijanmaru, postali su žrtva samo-kategorizacije kao potomaka Bengali grupe, čija je poslednja migracija iz Mijanmara u Bangladeš otpočela u avgustu 2017[1]. Njihova vlastita država, koja im je uskratila etnička prava, ih ne ubraja među ostale 135 etničke grupe, jer ih Vlada Mijanmara smatra izbeglicama iz Bangladeša. Više od milion članova Rohindža zajednice je nekad živelo u Mijanmaru, i predstavljaju najprogonjeniji narod na svetu, dok ih je poslednji egzodus učinio još ranjivijim.
Nije uopšte bilo jednostavno za osveštenog fotografa da sluša priče i fotografiše, kako bi proizveo estetski najbolji umetnički komad. Pre je izgledalo kao dokumentovanje užasa istine. Više puta sam odlazio u lokalne bolnice da posetim žrtve koje su stigle u Bangladesh sa povredama koje im je nanela myanmarska vojska tokom njihovog bekstva. Dobitnica Nobelove nagrade za mir, Aung San Suu Kyi, možda nije ni pomislila da se pobuni protiv vojnih generala zbog materijalnog životnog zadovoljstva, ali velike mogućnosti su rezervisane za vlasnika i stvaraoca svega u ovom svetu i samog univerzuma, i On može da donese pravdu jednom i za svagda, pre nego što bude kasno za nedužna ljudska bića.
Autor Mohammad Rakibul Hasan
Prevod Mirjana Kosic
