Beogradski mesec fotografije 2025 | Program

NASTASSJA NEFJODOV
Zašto je tišina tako glasna

Zašto je tišina tako glasna imerzivna je multimedijalna instalacija koja obuhvata fotografije, zvuk, video, tekst, poeziju i arhivski materijal. Ovaj rad spaja različita poglavlja njenog istraživanja o dinamici postkonfliktnog i generacijskog traumatskog nasleđa.

Kroz fragmente porodičnih priča, Nefjodov se bavi složenim nasleđem prošlosti: pričama svojih deda, koji su se borili jedan protiv drugog u Drugom svetskom ratu; sudbinom njene nemačko-jevrejske bake, koja je pobegla iz Berlina 1939. i preživela rat u Švajcarskoj; ljubavnom pričom njenih roditelja, koja se odvijala u politički nabijenom okruženju, kao i sopstvenim odrastanjem u porodici razapetoj između dva sveta Hladnog rata. U rad uključuje i priču svog partnera iz Srbije, koji je služio vojsku tokom rata u Hrvatskoj i iz njega se vratio duboko traumatizovan.

Kroz ove isprepletane priče, autorka istražuje: kakav uticaj imaju ratne priče voljenih na nekoga ko sam nikada nije doživeo rat? Kako nasleđena trauma oblikuje porodice i intimne odnose, dugo nakon što se sukob formalno završi?

Pričajući evropsku istoriju kroz lične porodične priče, Nefjodov je oslobađa političkih narativa i stavlja fokus na emocionalni sloj prošlosti. Poziva ljude da preispitaju istoriju iz perspektive njenog delovanja na pojedince, ne samo u trenutku sukoba već i kroz generacije koje dolaze. Njena misija je doprineti normalizaciji razgovora o traumi i okretanju ka isceljenju. Deljenjem ličnih 
priča, kojima se suočava sa sopstvenim i porodičnim bolom, ona ne želi samo da pomogne ljudima da se povežu sa sopstvenim iskustvima, već ih i ohrabruje da ispričaju svoje priče. Time vidi izlaz iz spirale nasilja i prenošenja bola, podstičući povezivanje u svetu koji često bira tišinu.

Kustoski urađeno zajedno sa Klaudijom Partac @claudia_partac  

nefjodov.nl • @nnefjodov

pon – sub 11 – 19h

Grupna izložba 12. izdanja Međunarodnog fotografskog konkursa Photon, Different Worlds 2024, donosi upečatljiv izbor deset finalista iz Centralne i Istočne Evrope (CEE), pružajući uvid u najnovije trendove savremene fotografije. Ova izložba ističe kreativnost, originalnost i konceptualnu dubinu mladih fotografa do 35 godina, koji pomeraju granice fotografskog medija. Iako konkurs nema unapred zadatu temu, završni izbor često obuhvata radove koji se protežu kroz širok spektar fotografskih i fotografiji 
srodnih praksi.

Kroz različite teme i pristupe, odabrani umetnici istražuju oblasti poput ličnog i kolektivnog sećanja, društvenih pitanja, identiteta i odnosa između tehnologije i tradicije. Njihova upotreba fotografije prevazilazi puku dokumentaciju, a u nekim slučajevima uključuje i eksperimentalne tehnike. Ovogodišnji finalisti donose bogat spektar vizuelnih narativa koji reflektuju savremeno stanje društva.

Radove finalista, koji se izdvajaju snažnim umetničkim izrazom i inovativnim pristupima, odabrao je četvoročlani međunarodni žiri sastavljen od stručnjaka i ključnih aktera iz oblasti fotografije. Izložba je prvi put predstavljena u galeriji Photon u Ljubljani krajem 2024. godine.

Finalisti: 
1. nagrada: Olja Simčič Jerele (Slovenija)
2. nagrada: Ana Gajevčki (Mađarska)
3. nagrada: Dorka Šekeli (Mađarska)
Aron Tot Hejn (Mađarska), Filip Jakubovski (Poljska), Patricia Koroknai (Mađarska), Marija Mandić (Srbija), Artur Prošaka (Slovačka), Mark Peter Szabo (Mađarska), Tim Topić (Slovenija).

pon – pet 10 – 16h

MAGDALENA HUECKEL
ANIMA – Slike iz Afrike/Images from Africa

Ovaj ciklus predstavlja ličnu priču o putovanju. Fotografije, koje ga čine, prikazuju stvarnost iz perspektive Putnika koji, uranjajući u nepoznat i nerazumljiv svet Afrike, pokušava da otkrije univerzalne istine o životu, smrti, ponovnom rađanju i preobražaju. Pokušaj da se prodre u nevidljivu dimenziju duhovnosti i besmrtnosti odvija se kroz istraživanje slika praznine, 
napuštenih, zapuštenih i urušenih prostora, isprepletenih sa prizorima organskih struktura, raspadajućih životinjskih ostataka i predmeta svetog karaktera.

Iako je serija rezultat autorkine fascinacije izvornim verovanjima, 
duhovnošću, ritualima i kultom prirode, ona nema etnografski karakter. Mesta zabeležena na fotografijama ne mogu se precizno identifikovati, čime se naglašava primat ideja nad stvarnošću. Slike deluju poput fragmenata. Anima podstiče potragu, ali ne obećava da će put biti pravolinijski.

Fotografije su nastale između 2005. i 2013. godine tokom brojnih 
putovanja po afričkom kontinentu, uključujući zemlje poput Alžira, Benina, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Kenije, Lesota, Malija, Maroka, Južnoafričke Republike, Ruande, Senegala, Svazilenda, Tanzanije i Ugande.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.

hueckel.com.pl • @magdalena_hueckel

pon/Mon – sub/Sat 11 – 19h

BETONIUM istražuje odnos između savremenog identiteta i arhitektonskog nasleđa u centralnoj i istočnoj Evropi, fokusirajući se na nasleđe montažnih stambenih blokova kao instrumenata urbanističke kontrole i ideološke moći. Projekat istražuje kako su ovi prostori, oblikovani politikama bivših režima, uticali na kolektivni identitet svojih stanovnika.

Kroz umetničke intervencije, uključujući konceptualne akcije u urbanim prostorima, fotografiju, performanse i kolaže BETONIUM otkriva spoj istorijskih i savremenih realnosti ugrađenih u ove sredine. Kreirajući „pokretne ljudske skulpture“, projekat metaforički odražava ideološki uticaj na pojedinca, dok fotografski radovi beleže arhitektonske sličnosti između različitih zemalja. Ključni element projekta jeste transponovanje 
fasada panel-blokova iz jedne zemlje u drugu, čime se formira univerzalni, zamišljeni urbani pejzaž. Ove kompozicije naglašavaju i zajednička i različita iskustva ljudi koji žive u tim prostorima.

Obuhvatajući 11 zemalja, među kojima su Poljska, Slovačka, Gruzija, Estonija, Srbija i Belorusija, BETONIUM dokumentuje svakodnevni život u naseljima izgrađenim od montažnih blokova, nudeći intimnu, ali i kritičku perspektivu. Kombinujući lično iskustvo s istraživanjem, Kuzmičeva preispituje percepcije postsocijalističke arhitekture, otkrivajući njenu ulogu u oblikovanju jedinstvenog kulturnog identiteta, drugačijeg, ali 
ravnopravnog u odnosu na zapadne modele.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu i deo je BINA festivala.

katerinakouzmitcheva.com • @katerina_kouzmitcheva

pon – sub 11 – 19h

Žena s majmunom – Naknadne slike istorije kojoj sam svedočila
(Definicija naknadne slike: Vizuelni ili mentalni utisak koji ostaje 
nakon što je prvobitni stimulans nestao)

Izbor prikazanih fotografija proistekao je iz različitih projekata na kojima sam radila tokom godina. One predstavljaju moj pristup novinskoj fotografiji, koju radije nazivam dokumentarnom. Dokument nadilazi aktuelne događaje i svakodnevne informacije. On ne beleži samo određene događaje, već hvata atmosferu istorijskog trenutka, nije doslovan i ne zahteva logiku ili objašnjenja tipična za klasično izveštavanje. Moje fotografije odražavaju preovlađujuće raspoloženje vremena i mesta. Najčešće su smeštene daleko od glavnih događaja ili na marginama, postajući njihove naknadne slike. Mešajući lično i bezlično, ovaj rad govori o snovima: zamišljenim, izgubljenim ili transformisanim nakon što su se ruke političara stisnule pred kamerama. Fotograf, kada je umetnik, nije puki hroničar događaja i života, već pripovedač koji se probija kroz beskonačni prostor prepun informacija, izdvajajući iz njega sopstvenu poruku. Fotografov pogled je kustoski; sama fotografija nije objašnjenje, već beleška, boja ili oblik koji odražava iskustvo savremenog čoveka.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.

justmiel.com • @justmiel

pon – sub 11 – 19h

Od Italije do Švedske, od Rumunije do Portugala: Tokom proteklih meseci širom Evrope prikupljeni su portreti gotovo stotinu žrtava zlostavljanja dece. Dimenzija ovog problema nikada nije bila sagledana na ovaj način. Fotografije i video snimci nagrađivanog fotoreportera Simonea Padovanija, koji dokumentuju nepravdu, sada daju glas žrtvama. Izložba SHAME – European Stories je putujuća izložba koja obilazi celu Evropu kako bi širila priče onih koji su preživeli zlostavljanje. Do sada je prikazana u više od 15 gradova Evrope a gostovala je i u Savetu Evrope u Strazburu. Beogradski mesec fotografije sada stavlja i Beograd na ovu mapu.

Ciljevi ove izložbe su podizanje svesti, podsticanje zakonskih promena, razbijanje tišine, stigmatizacije, nekažnjivosti, zataškavanja i čak saučesništva. Izložbu organizuje Guido Fluri Fondacija (Švajcarska) kroz svoj ogranak Justice Initiative, uz fotografije i videe Simonea Padovanija.

Simone Padovani je italijanski fotoreporter koji radi za međunarodne agencije kao što su Getty Images i Universal Pictures. Njegove slike objavljene su u međunarodnim časopisima poput The New York Times, National Geographic, The Guardian, Der Spiegel, Focus i drugih.

simonepadovani.it • @simonpadovani •  justice-initiative.eu/exhibition

uto – pet 14 – 19h
sub – ned 12 – 15h

Neurorezevoar

Dela iz ovog ciklusa su ne samo razrada postupka foto kolaža, već i oblikovanje realnosti putem podsvesnog, a time i svih slika koje nosimo kao arhetipsko nasleđe. 

Najveća zagonetka stapanja, kombinacija, kao i procesualnosti opažanja i saznanja odvija se u neuralnom središtu. Prostorni planovi su rezultat prethodno generisanog impulsa koji dovodi do neočekivanog ishoda. Taj put i nije toliko neočekivan, ako uzmemo u obzir sve mogućnosti neuroloških povezivanja u nastajanju mentalnih slika. Jer mozak je po odrednici iz doba prosvetiteljstva „organ duše” i preplet tajni života. Neposredni doživljaj onoga što kruži oko naše svesti kao poznata slika, menja se putem neurotransmisije u drukčiji poredak. 

Izmenjeni prostori su stanice, sobe i raskrsnice za suočavanje sa arhiviranim slikama i sopstvenim doživljajem tih slika iz prošlosti.

Fotografija je za mene pre svega prostor za nove sadržaje koji nisu samo mehanički otisak stvarnosti. Između opažajnog momenta i konačnog ishoda, uvedeni su postupci razlaganja realnosti putem refotografisanja, dekonstruisanja i neočekivanog sklapanja. 

Korišćenje foto-transfer poatupka uvodi se neplanirana greška i momenat životne spontanosti. Time se otvara put za odlazak od savršene, umno žavane slike i njene trivijalnosti.

U prolazu • In Passing

Svojom serijom fotografija „U prolazu“ umetnica Katarina Marković nas uvodi u posebno duboko emocionalno stanje – stanje melanholične čežnje. U njenim radovima naslućujemo prolaznost vremena i kompleksnost situacija i osećanja koja stoje iza zabeležene lepote.

Katarinine fotografije, koje predstavljaju nostalgičnu odu intimi života, vezuju nas za trenutke iz prošlosti na način da u nama bude želju za ponovnim proživljavanjem. Izložbu čine tri centralna događaja, kao tri segmenta koji čine kontinuiranu radnju koja se odvija naizgled na istom mestu i u isto vreme. 

Maestralna upotreba jarkih boja i detalja kao narativnih elemenata nešto je po čemu se rad Katarine Marković prepoznaje i izdvaja. Ovako ekspresivnim izrazom sentimenta naslućujemo da su uhvaćeni trenuci, iako prolazni, odlučujući za domaštane protagoniste. Imamo utisak da stojimo pred formativnim momentima, pokretima i trzajima kojima se donose velike oduke. 

Seriju fotografija nastalih u okviru projekta „U prolazu“ karakterišu i elementi distorzije, igranje osvetljenjem i oštrinom. Na taj način umetnica uspeva da nam ogoli samo impuls zabeleženih sekvenci do kraja, ostavljući njihovu konačnu istinu skrivenom. 

Katarina izložbom „U prolazu“ izlazi iz granica vizuelnog, uvodeći novi element – poeziju. Katarinini stihovi su nežni, duboki i lični. Oni istražuju osećanja ljubavi, strasti i ranjivosti i predstavljaju refleksiju sveta oko sebe – sveta u kome se i mi sada nalazimo. Autorski stihovi upotpunjuju doživljaj živopisnih scena sačinjenih od odabranih kadrova. Oni kao da nam prenose snažnu težnju za nečim što je možda izvan dosega u datom trenutku.

Bilo da kroz ovu fantaziju svesnog i nesvesnog vidimo telo, strah, ljubav ili želju – sasvim je sigurno da kompozicije pred nama određuje pokret, te on postaje jedna od glavnih tema za posmatranje. Stoga pokret kao promena, prolaznost i rast postaje upravo ono sa čime nas umetnica na kraju i suočava, oslobađajući nas osećaja praznine i bespomoćnosti. 

Sofija Vučeta Posavec

Ova izložba bila je deo našeg partnerskog festivala: Sarajevo Photography Festival.

ketmarkovic.com • @keticatt

uto/Tue – ned/Sun 12 – 20h