Beogradski mesec fotografije 2025 | Program

Tajina

tajina, imenica
1. pejzaž koji nosi neko svojstvo
[u češkom jeziku, reč tajina se rimuje sa rečju krajina, što znači pejzaž; koren reči taj označava misteriju]
2. sakrament; obred koji kroz vidljiv simbol prenosi nevidljivu blagodat
[Pravoslavna crkva]

„Godine 1921. jedna žena iz Južne Češke započela je dnevnik o majčinstvu, a 2021. godine ja ga nastavljam. Razmišljam o tome da je i prabaka mog oca poticala iz Južne Češke. Znam je samo sa fotografija i iz priča, a ipak osećam privrženost prema njoj.“

Serija Tajina poziva nas da otkrijemo suštinu misterije i doživimo je u svakodnevnom životu. Povezuje živote naših predaka, njihove tragove u sadašnjosti i njihovu ulogu u oblikovanju budućnosti. Prikazane scene usko su vezane za sećanje i neprekidan protok vremena – ljudsko vreme deluje ubrzano u poređenju s vremenom pejzaža. Iako nam stene i kamenje mogu izgledati postojano i nepromenljivo, vetar, voda i led neprestano ih oblikuju. 

„Stvari oko nas menjaju oblike, vreme se prepliće. Neprestano stojimo na granici, i u tom trenutku nešto nam se otvara: nevidljivo postaje vidljivo i ponovo nestaje“. 

Tekst Dáša Husárová.

Hvala Ceski Centar Beograd na podršci u vezi sa izložbom i što su omogućili da ona bude ovde. Takođe bismo želeli da pomenemo da je ova izložba bila deo prijateljskih festivala: Off Bratislava i Grenze Arsenali Fotografici.

martinahavlova.com • @jedenactyostrov“

uto/Tue – ned/Sun 12 – 20h

Jongi Minđur Rinpoče, budistički monah i učitelj meditacije, koga su magazini Time i National Geographic nazvali „najsrećnijom osobom na svetu“, kaže da svako biće želi da pobegne od patnje i pronađe sreću. Međutim, patnje i tragedije i dalje postoje i verovatno će uvek postojati, jer, po budizmu, jesu sastavni deo života, ako se ponovo oslonimo na budizam. Ipak, ove godine Beogradski mesec fotografije se bavi pojmom postkonflikta.
Prema Kembridž rečniku, konflikt je „situacija u kojoj su uverenja, potrebe, činjenice veoma različiti i ne mogu lako da postoje zajedno ili da budu istiniti u isto vreme.“ Ali šta se dešava nakon konflikta?

Učesnici festivala istraživaće temu postkonflikta iz različitih uglova, počevši od unutrašnjeg postkonflikta, putovanja prevazilaženja trauma i prikazivanjem lične otpornosti i snage. Glavni festivalski projekat koji će se baviti ovom temom je I Drink kanadske fotografkinje Kortni Roj. Tema će takođe istraživati društveni postkonflikt koji nastaje kroz komunikaciju sa drugima. Radovi će prikazati napore za ponovno uspostavljanje društvenih 
veza i istaknuti priče o pomirenju, isceljenju i obnovi poverenja među ljudima.

Politički postkonflikt biće predstavljen projektima koji dokumentuju posledice ratova, revolucija i političkih previranja ili beleže rekonstrukciju društava, izazove izgradnje mira i vraćanja civilnog poretka. Ekonomski postkonflikt ilustrovaće oživljavanje ekonomija i sredstava za život nakon finansijskih kriza ili destruktivnih događaja, kao i ispitivanje uloge inovacija, prilagođavanja i podrške zajednice u ekonomskom oporavku. Ekološki postkonflikt istraživaće posledice sukoba između ljudi, prirode i drugih stanovnika Zemlje. Baviće se obnovom 
ekosistema nakon prirodnih i ljudski izazvanih katastrofa i prikazaće napore za oporavak životne sredine.

Šta će ostati nakon konflikta? Odgovor na to pitanje svako treba da pronađe sam. Hoće li svaki pojedinac, a i svet u celini, pronaći unutrašnju snagu i saosećanje da konflikt preobrazi u postkonflikt sa pozitivnim ishodom? Videćemo. 

Tatjana Valova

Dobro došli na 7. izdanje našeg festivala iskreno se nadamo da će interesovanje za ovogodišnji program festivala:

• Novi Talenti 2025. Emanuel Constantino, Luuk van Raamsdonk, Nađa Repman, Stanisław Świtała
• Bragi Þór Jósefsson. Iceland Defense Force
• Kourtney Roy. I Drink – New Orleans
• Marija Ćalić. Neurorezevoar
• Martina Havlová. Tajina
• Katarina Marković – In Passing

NOVI TALENTI 2025. • POSTKONFLIKT

Ovo je 7. izdanje našeg konkursa Novi Talenti 2025. kao i prethodnih godina, nastojali smo da okupimo izuzetan žiri, koji ove godine broji pet članova:

• Dušan Kohol, osnivač, direktor i kustos festivala savremene fotografije OFF Bratislava (osnovan 2010) i galerije savremene fotografije FOG Bratislava (osnovane 2020)
• Isabel Lazaro, istoričarka umetnosti i menadžerka u kulturi, direktorka i osnivačica festivala i sajma fotografije Art Photo Bcn u Barseloni
• Jelena Janković, fotografkinja i vizuelna umetnica iz Beograda sa snažnom kreativnom vizijom. Od 2023. godine radi kao programska direktorka Sarajevo Photography Festivala
• Simone Aconi, likovni kritičar i predavač istorije savremene umetnosti na IUSVE. Predaje estetiku vizuelnih umetnosti na Akademiji likovnih umetnosti Santa Giulia, kao i kritičko čitanje slike i istoriju umetnosti na Institutu za dizajn Palladio. Takođe je osnivač i umetnički direktor festivala Grenze – Arsenali Fotografici;
• Špela Pipan, kustoskinja i menadžerka projekata u galeriji Photon (Ljubljana, Beč), specijalizovana za modernu i savremenu fotografiju.

Žiri je imao težak zadatak da odabere tri najbolja projekta, kao i najbolji lokalni projekat, među 55 prijava, koji su ispunili ispunile uslove konkursa. Gotovo 55% prijava poslale su žene, a 45% muškarci, dok su aplikacije stigle iz 26 različitih zemalja. Zemlje sa najvećim brojem prijava bile su Rusija (21%), Srbija (7%) i Kina (7%).

Postkonfliktno vreme ne donosi potpuni mir. Ono nosi tišinu, ali i neizbrisive tragove sukoba, u prostoru, telima, sećanju. U tom krhkom trenutku između prošlosti i budućnosti, fotografi pronalaze inspiraciju i odgovornost. Sedmu godinu organizujemo naš konkurs Mladi talenti gde, ovaj put, u fotografiji tražimo i 
iznalazimo pitanje postkonflikta.

Mladi autori se okreću onome što ostaje, tišini, traumama, pokušajima obnove. Njihov pristup je umetničko istraživački: kombinuju lične priče, kolektivna sećanja i savremeni vizuelni jezik kako bi prikazali složenost života nakon konflikta.

Dok se neki bave temama porodične i kolektivne memorije kroz napuštene prostore i arhivske materijale, drugi koriste pejzaž kao tihi svedok istorije, neki prikazuju svakodnevicu u kojoj se oseća nevidljivo nasleđe nasilja ili pak, istražuju šire društvene konflikte i nepravde koje nadilaze tradicionalno shvatanje rata.

Njihove fotografije nisu samo slike prošlosti, već pokušaji povezivanja između ljudi, vremena i prostora. Kroz njih, postkonflikt se ne doživljava kao kraj, već kao kontinuirani proces učenja, razumevanja i ozdravljenja.

U svetu koji često zaboravlja, mladi fotografi podsećaju koliko je važno pogledatiunazad, ne da bismo ostali u prošlosti, već da bismo je zaista razumeli. a da umetnost može biti i čin sećanja i čin nade.

Ana Šćepanović

EMANUEL CONSTANTINO
Emanuel Konstantino (2002) je nezavisni fotograf iz Portugalije. Živi u Portu. Diplomirao je fotografiju na Školi medijskih umetnosti i dizajna u Portu, gde trenutno pohađa master studije iz filma i fotografije, sa specijalizacijom u fotografiji. Emanuel je posebno zainteresovan za praktični proces analogne fotografije i 
nepredvidivost rezultata koje ona pruža. Njegovo istraživanje i autorski rad fokusiraju se na odnos između dokumentarnog i fiktivnog, istražujući granicu na kojoj jedno prestaje da bude dokumentarno i počinje da se nameće kao fikcija, i obrnuto. Takođe se bavi vernakularnom i arhivskom fotografijom, često ih 
integrišući u svoje projekte. Emanuel redovno izlaže radove na izložbama i prezentacijama. Pobedio je na CEFT-ovom konkursu Photography and Territory, bio je izabran na Drugom IPMA festivalu kao i nominovan za novi talenat za FUTURES 2025 od strane Bienal Fotografia do Porto.
emanuelconstantino.com • @econstantinoo

Želimo da se zahvalimo Ambasadi Portugala u Beogradu i Institutu Camões na kontinuiranoj podršci BPM-u i fotografiji, i posebno na tome što su omogućili da Emanuel bude u Beogradu.

LUUK VAN RAAMSDONK
Luk van Ramsdonk (2001) je umetnik i istraživač koji koristi medije zasnovane na objektivu. Živi u Bredi (Holandija). Diplomirao je fotografiju na St. Joost School of Arts & Design 2024. godine. Luk u svom radu nastoji da otkrije i razume misterije sveta koji ga okružuje, koristeći medije zasnovane na objektivu kao alat za istraživanje, preispitivanje i dekonstrukciju. Kombinuje istorijske i arhivske karakteristike fotografije sa 
savremenim pristupom. Teme porodične istorije, identiteta, traume i odnosa između čoveka i prirode često se ponavljaju u njegovoj praksi, koju pretače u duboko lične, dugoročne projekte, u multidisciplinarnim instalacijama i crno-belim slikama. Njegova praksa ima istraživačku osnovu, vođena radoznalošću i 
eksperimentom, dok neprestano traži nove načine da preispita poznato i vizualizuje nepoznato. Takođe, član je COHEISA, audio-vizuelnog umetničkog kolektiva sa sedištem u Bredi.
luukvanraamsdonk.com • @lvr.aka.shiro

Želimo da se zahvalimo Ambasadi Kraljevine Holandije u Beogradu na podršci BPM-u, fotografiji, a posebno na tome što su omogućili da Luuk bude u Beogradu – nije prvi put, jer su i pre nekoliko godina podržali jednog od pobednika konkursa New Talents.

NAĐA REPMAN
Nađa Repman (2002) rođena je u Somboru, gde je rano razvila ljubav prema umetnosti, završivši osnovnu i muzičku školu pre nego što je maturirala. Nakon toga se fokusirala na video i fotografiju, diplomirala je na odseku za kameru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2024. godine i trenutno pohađa master studije iz fotografije. Tokom studija učestvovala je u Erasmus+ programu studentske razmene, provodeći jedan semestar na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu.
Njen rad istražuje suptilnu prirodu prostora, identiteta i granica, kako fizičkih, tako i onih oblikovanih vremenom i sećanjem. Granice dele pejzaže i stvaraju složene slojeve istorije, ali u sebi nose i potencijal za tihe transformacije. Kroz spoj dokumentarnih i umetničkih tehnika, ona beleži tragove onoga što je bilo, što ostaje i što nastavlja da se razvija. Njeno delo podstiče na razmišljanje o tome kako granice i dalje ostaju aktivne i oblikovane sukobima iz prošlosti, čak i kada nasilje i tenzije iščeznu.
@nadja.repman

STANISŁAW ŚWITAŁA
Stanislav Svitala (2002) je grafički umetnik koji studira na Akademiji likovnih umetnosti Eugenius Gepert u Vroclavu, na Fakultetu grafičkih umetnosti. Radi u Intaglio studiju pod mentorstvom profesora Przemislava Tiškieviča i Agate Gertčen, fokusirajući se na tehnike duboke štampe i crtanja. Njegovi grafički radovi koriste apstraktne motive, stvarajući vizuelnu dubinu u slikama. Takođe se bavi dokumentarnom fotografijom i 
dizajnom plakata, a ove godine je dobio priznanje na AMS takmičenju.
stanislawswitala.com

uto – ned 12 – 20h

BRAGI ÞÓR JÓSEFSSON
Odbrambene snage Islanda • Iceland Defense Force
Kustos David Pujado

Američki vojnici prvi put su stigli na Island 1941. godine, pre nego što su Sjedinjene Američke Države objavile rat Nemačkoj i Japanu i izgradili su štab za svoje vojne aktivnosti na surovom i pustom području u jugozapadnom delu zemlje. Ova baza bila je jedna od stotinu koje su Amerikanci uspostavili širom sveta tokom Hladnog rata. Tokom 55 godina, od 1951. do 2006, baza u Keflaviku bila je jedna od najvažnijih baza američke vojske u severnom Atlantiku. Međutim, nakon završetka Hladnog rata, nova američka spoljna politika učinila je ovu bazu suvišnom, te je napuštena.

Fotograf Bragi por Josefs posetio je napušteni grad ubrzo nakon odlaska Amerikanaca, neposredno pre nego što su Islanđani počeli da ga renoviraju za sopstvene potrebe. Zgrade su ispunile svoju prvobitnu svrhu, ali kao da su još uvek čekale povratak svojih nekadašnjih stanara. Tragovi bivših stanovnika gotovo da su nestali, a budućnost ovog mesta bila je neizvesna. Bio je to neobičan prizor, američki grad, sa supermarketima, bolnicom, fudbalskim igralištem i bioskopom, stajao je usred puste 
islandske močvare, čekajući svoju sudbinu.

bragi.is • @bragithor_photo

uto – ned 12 – 20h

KOURTNEY ROY
I Drink – New Orleans
Kustos/Curated by David Pujado

Serija je neumoljiva: jedna slika je sve i može se svesti na fragment. Avatar ima prednost u jedinstvenoj, nepromenjivoj naraciji, u kojoj vlada stereotip. Kortni Roj, fotografkinja, glumica i rediteljka, stavlja svoje telo na raspolaganje za niz malih skečeva, čija je pozadina uvek pusta ili banalna – mesta gdje se događaju loše stvari.

Nalazimo se u Nju Orleansu, gradu koji se još uvijek nije oporavio od uragana Katrina, sa sumornim četvrtima, benzinskim pumpama i barovima. U „prerušavanju“, bez ikakve pompe, pojavljuje se bezimeni lik, „maska“, ili bolje rečeno, on u njima živi. Bar, karaoke bina ili plesni podijum su utočišta prihvaćene samoće koju porodični život ne može da ublaži. Ipak, namerno nema patosa u prikazu. „Maska“ je očigledna varka i uprkos promeni perika, modifikacije ne utiču na tok naracije , ona je nužno surova, izgubljena žena u lažnom, iluzornom svetu.

Koji je cilj ove transformacije? Privremena modifikacija ima za svrhu susret s jednim od njenih mogućih dvojnika. Fotografkinja i njen lik traže jedno drugo. Ovde fotografija dostiže svoj cilj: nesumnjivo, oni se pronalaze i identifikuju jedno s drugim. U okviru ovog fotografskog fikcionog dela, promena izgleda je suštinska, očigledna i tragično komična.

Ali fotografkinja nas ne zavarava ovim kičastim pozadinama; od ovih apsurdnih perika i ovog suptilnog erotizma ostaju samo dosada i banalnost. Ne očekujemo ništa drugo, ništa uznemirujuće, jer nas fotografkinja, možda iz empatije, podstiče da delujemo, da se stavimo u poziciju lika, svakodnevnog neurotika koji u nama svima prebiva. Naslov I Drink svjedoči o likovom odbijanju da se suoči sa stvarnošću, o subjektu koji se bori da pronađe svoje mesto u svetu jezika. Suočeni s predoziranjem značenja sveta, praznina je jedina opcija. Svakodnevni život je iscrpljen fotografski materijal, koji se više ne može obraditi bez ironične lakoće.

Iluzija doprinosi ravnoteži. Veštačka priroda fotografije samo je metafora veštačke prirode postojanja. Ove slike nisu tu samo da bi zbunile ili zabavile posmatrača. One ga povezuju s radom imaginacije, koji je, na kraju krajeva, jedina funkcija ovog medija.

Tekst: Fransoa Ševal, kourednik Lianzhou muzeja fotografije

uto – ned 12 – 20h