Grupna izložba 12. izdanja Međunarodnog fotografskog konkursa Photon, Different Worlds 2024, donosi upečatljiv izbor deset finalista iz Centralne i Istočne Evrope (CEE), pružajući uvid u najnovije trendove savremene fotografije. Ova izložba ističe kreativnost, originalnost i konceptualnu dubinu mladih fotografa do 35 godina, koji pomeraju granice fotografskog medija. Iako konkurs nema unapred zadatu temu, završni izbor često obuhvata radove koji se protežu kroz širok spektar fotografskih i fotografiji
srodnih praksi.
Kroz različite teme i pristupe, odabrani umetnici istražuju oblasti poput ličnog i kolektivnog sećanja, društvenih pitanja, identiteta i odnosa između tehnologije i tradicije. Njihova upotreba fotografije prevazilazi puku dokumentaciju, a u nekim slučajevima uključuje i eksperimentalne tehnike. Ovogodišnji finalisti donose bogat spektar vizuelnih narativa koji reflektuju savremeno stanje društva.
Radove finalista, koji se izdvajaju snažnim umetničkim izrazom i inovativnim pristupima, odabrao je četvoročlani međunarodni žiri sastavljen od stručnjaka i ključnih aktera iz oblasti fotografije. Izložba je prvi put predstavljena u galeriji Photon u Ljubljani krajem 2024. godine.
Finalisti:
1. nagrada: Olja Simčič Jerele (Slovenija)
2. nagrada: Ana Gajevčki (Mađarska)
3. nagrada: Dorka Šekeli (Mađarska)
Aron Tot Hejn (Mađarska), Filip Jakubovski (Poljska), Patricia Koroknai (Mađarska), Marija Mandić (Srbija), Artur Prošaka (Slovačka), Mark Peter Szabo (Mađarska), Tim Topić (Slovenija).
pon – pet 10 – 16h
Žena s majmunom – Naknadne slike istorije kojoj sam svedočila
(Definicija naknadne slike: Vizuelni ili mentalni utisak koji ostaje
nakon što je prvobitni stimulans nestao)
Izbor prikazanih fotografija proistekao je iz različitih projekata na kojima sam radila tokom godina. One predstavljaju moj pristup novinskoj fotografiji, koju radije nazivam dokumentarnom. Dokument nadilazi aktuelne događaje i svakodnevne informacije. On ne beleži samo određene događaje, već hvata atmosferu istorijskog trenutka, nije doslovan i ne zahteva logiku ili objašnjenja tipična za klasično izveštavanje. Moje fotografije odražavaju preovlađujuće raspoloženje vremena i mesta. Najčešće su smeštene daleko od glavnih događaja ili na marginama, postajući njihove naknadne slike. Mešajući lično i bezlično, ovaj rad govori o snovima: zamišljenim, izgubljenim ili transformisanim nakon što su se ruke političara stisnule pred kamerama. Fotograf, kada je umetnik, nije puki hroničar događaja i života, već pripovedač koji se probija kroz beskonačni prostor prepun informacija, izdvajajući iz njega sopstvenu poruku. Fotografov pogled je kustoski; sama fotografija nije objašnjenje, već beleška, boja ili oblik koji odražava iskustvo savremenog čoveka.
Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.
justmiel.com • @justmiel
pon – sub 11 – 19h
MAGDALENA HUECKEL
ANIMA – Slike iz Afrike/Images from Africa
Ovaj ciklus predstavlja ličnu priču o putovanju. Fotografije, koje ga čine, prikazuju stvarnost iz perspektive Putnika koji, uranjajući u nepoznat i nerazumljiv svet Afrike, pokušava da otkrije univerzalne istine o životu, smrti, ponovnom rađanju i preobražaju. Pokušaj da se prodre u nevidljivu dimenziju duhovnosti i besmrtnosti odvija se kroz istraživanje slika praznine,
napuštenih, zapuštenih i urušenih prostora, isprepletenih sa prizorima organskih struktura, raspadajućih životinjskih ostataka i predmeta svetog karaktera.
Iako je serija rezultat autorkine fascinacije izvornim verovanjima,
duhovnošću, ritualima i kultom prirode, ona nema etnografski karakter. Mesta zabeležena na fotografijama ne mogu se precizno identifikovati, čime se naglašava primat ideja nad stvarnošću. Slike deluju poput fragmenata. Anima podstiče potragu, ali ne obećava da će put biti pravolinijski.
Fotografije su nastale između 2005. i 2013. godine tokom brojnih
putovanja po afričkom kontinentu, uključujući zemlje poput Alžira, Benina, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Kenije, Lesota, Malija, Maroka, Južnoafričke Republike, Ruande, Senegala, Svazilenda, Tanzanije i Ugande.
Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.
hueckel.com.pl • @magdalena_hueckel
pon – sub 11 – 19h
BETONIUM istražuje odnos između savremenog identiteta i arhitektonskog nasleđa u centralnoj i istočnoj Evropi, fokusirajući se na nasleđe montažnih stambenih blokova kao instrumenata urbanističke kontrole i ideološke moći. Projekat istražuje kako su ovi prostori, oblikovani politikama bivših režima, uticali na kolektivni identitet svojih stanovnika.
Kroz umetničke intervencije, uključujući konceptualne akcije u urbanim prostorima, fotografiju, performanse i kolaže BETONIUM otkriva spoj istorijskih i savremenih realnosti ugrađenih u ove sredine. Kreirajući „pokretne ljudske skulpture“, projekat metaforički odražava ideološki uticaj na pojedinca, dok fotografski radovi beleže arhitektonske sličnosti između različitih zemalja. Ključni element projekta jeste transponovanje
fasada panel-blokova iz jedne zemlje u drugu, čime se formira univerzalni, zamišljeni urbani pejzaž. Ove kompozicije naglašavaju i zajednička i različita iskustva ljudi koji žive u tim prostorima.
Obuhvatajući 11 zemalja, među kojima su Poljska, Slovačka, Gruzija, Estonija, Srbija i Belorusija, BETONIUM dokumentuje svakodnevni život u naseljima izgrađenim od montažnih blokova, nudeći intimnu, ali i kritičku perspektivu. Kombinujući lično iskustvo s istraživanjem, Kuzmičeva preispituje percepcije postsocijalističke arhitekture, otkrivajući njenu ulogu u oblikovanju jedinstvenog kulturnog identiteta, drugačijeg, ali
ravnopravnog u odnosu na zapadne modele.
Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu i deo je BINA festivala.
katerinakouzmitcheva.com • @katerina_kouzmitcheva
pon – sub 11 – 19h
MAGDALENA HUECKEL
ANIMA – Slike iz Afrike/Images from Africa
Ovaj ciklus predstavlja ličnu priču o putovanju. Fotografije, koje ga čine, prikazuju stvarnost iz perspektive Putnika koji, uranjajući u nepoznat i nerazumljiv svet Afrike, pokušava da otkrije univerzalne istine o životu, smrti, ponovnom rađanju i preobražaju. Pokušaj da se prodre u nevidljivu dimenziju duhovnosti i besmrtnosti odvija se kroz istraživanje slika praznine,
napuštenih, zapuštenih i urušenih prostora, isprepletenih sa prizorima organskih struktura, raspadajućih životinjskih ostataka i predmeta svetog karaktera.
Iako je serija rezultat autorkine fascinacije izvornim verovanjima,
duhovnošću, ritualima i kultom prirode, ona nema etnografski karakter. Mesta zabeležena na fotografijama ne mogu se precizno identifikovati, čime se naglašava primat ideja nad stvarnošću. Slike deluju poput fragmenata. Anima podstiče potragu, ali ne obećava da će put biti pravolinijski.
Fotografije su nastale između 2005. i 2013. godine tokom brojnih
putovanja po afričkom kontinentu, uključujući zemlje poput Alžira, Benina, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Kenije, Lesota, Malija, Maroka, Južnoafričke Republike, Ruande, Senegala, Svazilenda, Tanzanije i Ugande.
Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.
hueckel.com.pl • @magdalena_hueckel
pon/Mon – sub/Sat 11 – 19h
Festival fotografije je savršeno mesto da otkriješ nove fotografe, sveže projekte i da upoznaš ljude koji su isto tako zaluđeni fotografijom kao ti. Mesto gde možeš da stekneš kontakte, pokažeš svoj rad ili pričaš o organizaciji koju predstavljaš — čak i ako joj niko ne zna pun naziv.
Tu su i predavanja, razgovori, prezentacije i masterklasovi. Mnogo toga se dešava po galerijama, dok sediš u udobnoj fotelji, tokom ručka ili večere — jer zašto ne spojiti posao i zadovoljstvo? Kod nas je svaki minut prilika i za rad i za uživanje. To nam dođe kao supermoć.
Festival je, na kraju krajeva, slavlje. I dok smo do sada obično zatvarali mesec žurkom za sve koji su još u Beogradu, ove godine smo odlučili da okrenemo stvar — zašto da ne počnemo sa žurkom?
Zato ćemo veče nakon otvaranja BPM 2025, 8. maja od 21h, proslaviti novo izdanje festivala u baru Idiott (Dalmatinska 13, Beograd). Naš direktor, David Pujado, biće za DJ pultom i vrteće hitove iz La Movida Madrileña.
Pozivamo sve da nam se pridruže — dođite zbog muzike, ostanite zbog ludila!
Festival fotografije je savršeno mesto da otkriješ nove fotografe, sveže projekte i da upoznaš ljude koji su isto tako zaluđeni fotografijom kao ti. Mesto gde možeš da stekneš kontakte, pokažeš svoj rad ili pričaš o organizaciji koju predstavljaš — čak i ako joj niko ne zna pun naziv.
Tu su i predavanja, razgovori, prezentacije i masterklasovi. Mnogo toga se dešava po galerijama, dok sediš u udobnoj fotelji, tokom ručka ili večere — jer zašto ne spojiti posao i zadovoljstvo? Kod nas je svaki minut prilika i za rad i za uživanje. To nam dođe kao supermoć.
Festival je, na kraju krajeva, slavlje. I dok smo do sada obično zatvarali mesec žurkom za sve koji su još u Beogradu, ove godine smo odlučili da okrenemo stvar — zašto da ne počnemo sa žurkom?
Zato ćemo veče nakon otvaranja BPM 2025, 8. maja od 21h, proslaviti novo izdanje festivala u baru Idiott (Dalmatinska 13, Beograd). Naš direktor, David Pujado, biće za DJ pultom i vrteće hitove iz La Movida Madrileña.
Pozivamo sve da nam se pridruže — dođite zbog muzike, ostanite zbog ludila!
Od Italije do Švedske, od Rumunije do Portugala: Tokom proteklih meseci širom Evrope prikupljeni su portreti gotovo stotinu žrtava zlostavljanja dece. Dimenzija ovog problema nikada nije bila sagledana na ovaj način. Fotografije i video snimci nagrađivanog fotoreportera Simonea Padovanija, koji dokumentuju nepravdu, sada daju glas žrtvama. Izložba SHAME – European Stories je putujuća izložba koja obilazi celu Evropu kako bi širila priče onih koji su preživeli zlostavljanje. Do sada je prikazana u više od 15 gradova Evrope a gostovala je i u Savetu Evrope u Strazburu. Beogradski mesec fotografije sada stavlja i Beograd na ovu mapu.
Ciljevi ove izložbe su podizanje svesti, podsticanje zakonskih promena, razbijanje tišine, stigmatizacije, nekažnjivosti, zataškavanja i čak saučesništva. Izložbu organizuje Guido Fluri Fondacija (Švajcarska) kroz svoj ogranak Justice Initiative, uz fotografije i videe Simonea Padovanija.
Simone Padovani je italijanski fotoreporter koji radi za međunarodne agencije kao što su Getty Images i Universal Pictures. Njegove slike objavljene su u međunarodnim časopisima poput The New York Times, National Geographic, The Guardian, Der Spiegel, Focus i drugih.
simonepadovani.it • @simonpadovani • justice-initiative.eu/exhibition
uto – pet 14 – 19h
sub – ned 12 – 15h
KOURTNEY ROY
I Drink – New Orleans
Kustos/Curated by David Pujado
Serija je neumoljiva: jedna slika je sve i može se svesti na fragment. Avatar ima prednost u jedinstvenoj, nepromenjivoj naraciji, u kojoj vlada stereotip. Kortni Roj, fotografkinja, glumica i rediteljka, stavlja svoje telo na raspolaganje za niz malih skečeva, čija je pozadina uvek pusta ili banalna – mesta gdje se događaju loše stvari.
Nalazimo se u Nju Orleansu, gradu koji se još uvijek nije oporavio od uragana Katrina, sa sumornim četvrtima, benzinskim pumpama i barovima. U „prerušavanju“, bez ikakve pompe, pojavljuje se bezimeni lik, „maska“, ili bolje rečeno, on u njima živi. Bar, karaoke bina ili plesni podijum su utočišta prihvaćene samoće koju porodični život ne može da ublaži. Ipak, namerno nema patosa u prikazu. „Maska“ je očigledna varka i uprkos promeni perika, modifikacije ne utiču na tok naracije , ona je nužno surova, izgubljena žena u lažnom, iluzornom svetu.
Koji je cilj ove transformacije? Privremena modifikacija ima za svrhu susret s jednim od njenih mogućih dvojnika. Fotografkinja i njen lik traže jedno drugo. Ovde fotografija dostiže svoj cilj: nesumnjivo, oni se pronalaze i identifikuju jedno s drugim. U okviru ovog fotografskog fikcionog dela, promena izgleda je suštinska, očigledna i tragično komična.
Ali fotografkinja nas ne zavarava ovim kičastim pozadinama; od ovih apsurdnih perika i ovog suptilnog erotizma ostaju samo dosada i banalnost. Ne očekujemo ništa drugo, ništa uznemirujuće, jer nas fotografkinja, možda iz empatije, podstiče da delujemo, da se stavimo u poziciju lika, svakodnevnog neurotika koji u nama svima prebiva. Naslov I Drink svjedoči o likovom odbijanju da se suoči sa stvarnošću, o subjektu koji se bori da pronađe svoje mesto u svetu jezika. Suočeni s predoziranjem značenja sveta, praznina je jedina opcija. Svakodnevni život je iscrpljen fotografski materijal, koji se više ne može obraditi bez ironične lakoće.
Iluzija doprinosi ravnoteži. Veštačka priroda fotografije samo je metafora veštačke prirode postojanja. Ove slike nisu tu samo da bi zbunile ili zabavile posmatrača. One ga povezuju s radom imaginacije, koji je, na kraju krajeva, jedina funkcija ovog medija.
Tekst: Fransoa Ševal, kourednik Lianzhou muzeja fotografije
uto – ned 12 – 20h
BRAGI ÞÓR JÓSEFSSON
Odbrambene snage Islanda • Iceland Defense Force
Kustos David Pujado
Američki vojnici prvi put su stigli na Island 1941. godine, pre nego što su Sjedinjene Američke Države objavile rat Nemačkoj i Japanu i izgradili su štab za svoje vojne aktivnosti na surovom i pustom području u jugozapadnom delu zemlje. Ova baza bila je jedna od stotinu koje su Amerikanci uspostavili širom sveta tokom Hladnog rata. Tokom 55 godina, od 1951. do 2006, baza u Keflaviku bila je jedna od najvažnijih baza američke vojske u severnom Atlantiku. Međutim, nakon završetka Hladnog rata, nova američka spoljna politika učinila je ovu bazu suvišnom, te je napuštena.
Fotograf Bragi por Josefs posetio je napušteni grad ubrzo nakon odlaska Amerikanaca, neposredno pre nego što su Islanđani počeli da ga renoviraju za sopstvene potrebe. Zgrade su ispunile svoju prvobitnu svrhu, ali kao da su još uvek čekale povratak svojih nekadašnjih stanara. Tragovi bivših stanovnika gotovo da su nestali, a budućnost ovog mesta bila je neizvesna. Bio je to neobičan prizor, američki grad, sa supermarketima, bolnicom, fudbalskim igralištem i bioskopom, stajao je usred puste
islandske močvare, čekajući svoju sudbinu.
bragi.is • @bragithor_photo
uto – ned 12 – 20h
* Galleries and exhibition spaces retain the right to change the date and time of the exhibitions and other events
