Izložba realizovana u saradnji sa festivalom Festival Grenze Arsenali Festival, uz neophodnu podršku Istituto Italiano di Cultura di Belgrado, a knjiga je objavljena u izdanju Studio Faganel.
Priča je rezultat višesatne šetnje, posmatranja i osluškivanja svih živih elemenata koji čine ostrvo: zemlje, kamena, osoba. U ovom preciznom redu, pokušala sam da konstruišem niz događaja koji su karakterisali ovaj predeo i doprineli njegovoj jedinstvenosti. Počela sam od zemlje koju su ljudi iskopavali kako bi otkrili kamen. Stigla sam do zemlje koja se danas čuva u šupljinama koje stvaraju podzemne bašte. Na ovom mestu, stvarna prošlost i sadašnjost se mešaju sa činjenicama, legendama, mogućim istinama i dalekim mitologijama: književni doprinos Marilene Rende, koju smo pozvali da učestvuje u projektu i priredi neobjavljene tekstove, odigrao je ključnu ulogu u svemu ovom. Fotografija i reči prevode i jačaju značenje šupljine, podrazumevane kao plodonosan prostor.
Alesandra Kalo
Reč i slika su oduvek u međusobnom plodonosnom dijalogu. Slika evocira odsustvo, reč ga čini živim i održivim. Dvadeseti vek je od toga napravio dramu, kreativni sukob oko onoga što se formira, taloži i postaje stvaralac ili materija imaginarnog. Izložba u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu pospešuje odnos između ikonografskog i narativnog teksta u oblasti mita, gde se „uzvišeno“ i „prizemno“ otimaju za vladavinu pripovedanja i sećanja. Priča bez uvoda, razrade i zaključka odvija se linearno preko zidova sobe, bez prekida. Posmatrač se nalazi na praznom ostrvu kako bi „bio jednom jedan“ moglo iznova početi iz perspektive frontalnog posmatrača koji se ogleda u okviru sopstvenog arhetipa, nebeskog ili pomorskog, zemaljskog ili božanskog. Ovde tekstovi izranjaju iz slike poput glasa proročice iz šupljine potonule u neizrecivo. Kultura sintakse destiluje divlji haos prirode. U neurednoj tajnoj bašti glas razuma sakuplja ostatke drevnih regenerativnih metamorfoza. Svirepa mračna komora, magma i naslage pronađenih ikonografskih fosila koje vidljivim, poput utvara, čini samo ruka, veština koja se povija pred zakonima umetničkog procesa: pre konačnog uranjanja u narodni arhiv.
Simone Aconi
