Vesti

Instituto Cervantes

08. – 30.juna 2017.

Portreti prikazani na ovoj izložbi govore o životima stanovnika udaljenih područja koji po prvi put imaju pristup struji, zahvaljujući solarnoj energiji. Svakog od njih autor je pitao na koji način je činjenica da imaju struju uticala na njihov svakodnevni život – tako su portreti pravljeni u njihovom uobičajenom okruženju, u skladu sa onim što su odgovorili na postavljeno pitanje. Ove scene osvetljene su samo sijalicama koje se napajaju solarnom energijom i unapređuju kvalitet njihovih života. Ovaj projekat dobio je priznanja od više institucija, poput prestižne nagrade Sony World Photography Award, Portraits Category. Picture of the Year (POY) Latam, a bio je i finalista nemačke nagrade NANNEN PREIS 2016. Izložba je prikazana u osam zemalja, uključujući i Sonijevu galeriju u Tokiju, na Festivalu fotografije u Arlu, na festivalu Angkor Photo u Kambodži…

galerija O3on

07. – 17.aprila 2017.

Izložba uključuje foto-knjige i instalacije sledećih autora: Valentina Abenavoli (Akina Books), Patricia Almeida (Ghost Editions), Francesco Amorosino (u sopstvenom izdanju), Julián Barón(KWY Ediciones), Lukas Birk (dummy, u sopstvenom izdanju), Lewis Bush (dummy-Brave Books), Brad Feuerhelm (Chaco Books), Amak Mahmoodian (ICVL Studio / RRB Publishing), Christof Nuessli (Cpress), Carlos Spottorno (Astiberri Ediciones), Europe: An IllustratedIntroduction to Migrants and Refugees and Fictional Journal; kao i projekte foto-knjiga autorakao što su: Patricia Almeida (Ghost Editions), Julián Barón (u sopstvenom izdanju/ Editorial RM), Martín Bollati-Rigoberto Díaz Julián-Verónica Fieiras (Chaco Books), Brad Feuerhelm(Paralaxe Editions), Ben Helton (u sopstvenom izdanju ), Edmund Clark (Here Press), Yannis Karpouzis (dummy), Daniel Mayrit (Phree / Riot Books), Christof Nuessli (Cpress), Elisabeth Tonnard (u sopstvenom izdanju), Jan Dirk Van Der Burg (u sopstvenom izdanju) i drugi.
Projekat Necenzurisane knjige predstavlja odabir foto-knjige i instalacije koje, kako u pogledu forme tako i u pogledu sadržaja, na kritički način preispituju proizvodnju, upotrebu/zloupotrebu, konzumaciju i cirkulaciju Slike u okviru narativnih sistema danas vladajuće masovne ideologije.Istražujući nove kanale diseminacije i privlačenja publike, mnogi od prikazanih naslova ukazuju na potencijalnu ulogu fotografije i knjige kao oruđa aktivizma. Mnogi fotografi primenjuju recikliranje, prisvajanje i manipulaciju postojećim slikama koje se nalaze na internetu i društvenim medijima, kao sredstvo iznalaženja novih načina pripovedanja, istovremeno se baveći političkim pitanjima neraskidivo povezanim sa cirkulacijom i upotrebom slika. Drugi, pak, kroz svoje radove razotkrivaju i pokazuju upotrebu Slike kao sredstva političke i ekonomske kontrole u savremenom medijskom prostoru (mediascape), stavljajući poseban naglasak na fundamentalnu ulogu recipijenta u diseminaciji konačnog značenja.
Strukturu izložbe čini pet celina:

Odeljak 1: Manifestacija pada – arhivska kolekcija simbola

Odeljak 2:  Nepravda i protest – lične i javne tajne

Odeljak 3: Izjava identiteta – aktiviranje Subjekta

Odeljak 4: Diseminacija i načini participacije – prema novom stvaranju

Odeljak 5: Mogući pokazatelj za dalje – knjige i saradnja

Autorka izložbe Nezenzurisane knjige, kustoskinja Nataša Kristia ( Natasha Christia), izložbu
posvećuje Lorencu Trikoliju ( Lorenzo Tricoli).

Umetnička galerija Stara Kapetanija

05 – 15. april 2017.

Ideja projekta je nešto kao „spontani“ ili „prirodni“ diptih, odnosno diptih koji je nastao odmah u inicijalnom procesu stvaranja fotografije i koji predstavlja dva potpuno odvojena kadra u jednom kadru na jednoj fotografiji (2 u 1). Diptih po definiciji predstavlja dva umetnička dela koja stoje jedno pored drugoga i iako različiti, zajedno čine jednu celinu. Neretko se dešava da samo jedan fotografski kadar sadrži dva plana – dva kadra koji mogu sasvim ravnopravno da stoje kao pojedinačne fotografije koje pričaju dve priče, a ipak su zajedno i čine jednu celinu. Želja autora je bila da na svakoj fotografiji bude jasno vidljiva linija razgraničenja ta dva kadra i to tačno na sredini, tako da svaki kadar ima potpuno podjednak tretman u svakom pogledu. Time se postiže željeni efekat diptiha. Takva fotografija može da se preseče na pola i dobiju dve fotografije, a takođe više takvih fotografija može da se nadoveže jedna na drugu u beskonačan niz.

Sve fotografije su nastale tokom 2016. godine u urbanom, gradskom okruženju.

Italijanski institut za kulturu

04. – 25. april 2017.

Kustos izložbe je Nataša Kristia/Natasha Christia

Umetnički projekat Tomaza Taninija H. je rekao da nas voli crpi inspiraciju iz priče o Istočnoj Nemačkoj (NDR) i njenom Ministarstvu za državnu bezbednost (Štazi), a istražuje osećanja otlačenosti i straha koja generiše život u atmosferi konstantnog sumnjičenja i nepoverenja. Tri godine putovanja i istraživanja po Nemačkoj rezultiralo je radom koji predstavlja kombinaciju arhivskog i dokumentarnog sa ličnim i subjetivnim fotografskim istraživanjem oslonjenim na književne reference i fikcionalne narative. Elegantna alegorija autoritarizma i vlasti, H. je rekao da nas voli je prvobitno bila nadahnuta distopijskim romanom Korada Alvara (Corrado Alvaro) „Čovek je jak“ (“L’Uomo è Forte”). Prvi put izdat 1938, taj roman predstavlja nemilosrdnu kritiku totalitarizma i upotrebe paranoje i indukovanog straha za kontrolisanje masa. Prizori iz projekta H. je rekao da nas voli uronjeni su u svet lišen imena i refrenci. Portreti pet žrtava Štazija (koje su sve izdali ljudi kojima su verovali i koje su voleli, članovi porodice i prijatelji) zajedno sa nepoznatim lokacijama i trivijalnim detaljima gradskih pejzaža Istočne Nemačke izražavaju nerazrešivu napetost između špijuniranja drugih i bivanja predmetom špijunaže.

Delimično filmske, a delimično forenzičke, fotografije odišu osećajem nelagode kojim je ispunjena i Alvarova knjiga. One postaju zlokobna pozadina dokumentarnog materijala koji je Tanini sakupio i zagonetni odjeci osećanja ljudi koje je susreo tokom svog istraživanja. Pojavljujući se iz ovog oskudnog pejzaža kao slabo povezano i nejasno definisano tkanje dokumenata, to biografskih zapisa, nađenih slika i portreta, sudbine žrtava Štazija ponovo oživljavaju kao fragmentarne, ali ubedljive i interaktivne priče.

Strukturiran kao složeni mozaik tragova i nagoveštaja, H. je rekao da nas voli suptilo upozorava na zlu i cikličnu prirodu svakog totalitarizma, pri tome ne namećući jednostrane predstave i klišee. Istovremeno, ova izložba budi duhove zastrašujuće istorijske realnosti koja je vladala u NDR i ne samo NDR ‒ realnosti koja je bila smišljeno izostavljena iz mitova na kojima se zasniva evropsko jedinstvo post-hladnoratovske ere.

galerija Pro3or

03.-17. april 2017.

Galerija Božidarac – 1947

03.-17.aprila 2017.

Molitva

Javno mesto kao sveto mesto i medjuprostorne strukture, neuhvatljive do granica da ponekad njihovo razumevanje i opis zavisi samo od oka promatrača. Serija fotografija nastala u toku od dve godine, u vreme meseca Ramazana, u pretoploj i vlažnoj Deiri, najstarijem delu modernog Dubaija (UAE). Deira, vizuelno i emotivno, i nakon svih ovih godina tvrdoglavo odoleva promenama koje su svakodnevnica u Dubaiju. Dok se Dubai nezaustavljivo širi i raste u vis, Deira stisnuta sa dveju strana morskim kanalom na koji je godinama izlazila kao glavna luka (danas samo senka od onoga što je bila, veći je lokalni trgovinski i turistički značaj) i sa drugim delovima grada i aerodromom sa trece – nema gde. I kao takva, kao da nju i njene stanovnike ne interesuje previše kako teče vreme u ostatku užurbanog grada.

Multimedijalni projekat Knjiga o Deiri čiji je deo prikazan na izložbi fotografija Molitva možete pogledati na linku:

http://www.barenova.com/book-of-deira/street-prayer/index-srpski.html

Galerija SKC Novi Beograd

03.-07.april 2017.

Goran Zlatković je rođen 1972. godine, u Beogradu, gde živi i radi. Diplomirani ekonomista, na završnoj godini master akademskih studija vizuelnih umetnosti – fotografije na Evropskom univerzitetu, Novoj akademiji umetnosti u Beogradu u klasi Prof. dr Milana Aleksića. Fotograf magazina „Diplomacy&Commerce“, PR agencije Color Press Group-e (CMC), saradnik fotograf magazina „Glorija“ i „Lepota i zdravlje“. Fotograf ambasada Kanade, Brazila, Argentine, Belgije, Libana, u Beogradu, Muzičke omladine Beograda, Muzičke škole Josip Slavenski, KK Radnički, Pompee (Italy). Učestvovao je na više grupnih izložbi u Beogradu i u galeriji SKC Kragujevac.Izložba „Više od žurnalizma“ sačinjena je od fotografija sa diplomatskih prijema fotografisanih u periodu jun 2016 – januar 2017. godine. Umetnikova potreba da ljude i događaje oko sebe vidi svojim očima, da se izdigne iznad formalnosti i šablona, rezultirala je fotografijama koje su „nešto novo, drugačije“ u svetu žurnalizma na našim prostorima. Čini se da fotožurnalizam svoju moć sada ojačava novim elementima, dopadljivošću, spontanošću i svakako hrabrošću.

Galerija Kula na Gardošu, Zemun
od 1 aprila do 18 aprila 2017
autor: Ljubiša Tešić

Sam naslov LEPOTICA I ZVER je prepoznatljiv kao izvor kontrasta. Žensko
telo vidjeno okom Ljubiše Tešić predstavlja i izražava lepotu žene kao večite
inspiracije u mnogim aspektima i sa druge strane to isto žensko telo prikazano
kroz profesionalno bavljanje boksom. Kroz celu izložbu od 24 fotografije,
30×40 cm, se smenjuju i nadmeću i porede, lepota žene i agresivnost,
izražena kroz sport kojim se model, Ana Nikolič profesionalno bavi.