Izložbe

MAGDALENA HUECKEL
ANIMA – Slike iz Afrike/Images from Africa

Ovaj ciklus predstavlja ličnu priču o putovanju. Fotografije, koje ga čine, prikazuju stvarnost iz perspektive Putnika koji, uranjajući u nepoznat i nerazumljiv svet Afrike, pokušava da otkrije univerzalne istine o životu, smrti, ponovnom rađanju i preobražaju. Pokušaj da se prodre u nevidljivu dimenziju duhovnosti i besmrtnosti odvija se kroz istraživanje slika praznine, 
napuštenih, zapuštenih i urušenih prostora, isprepletenih sa prizorima organskih struktura, raspadajućih životinjskih ostataka i predmeta svetog karaktera.

Iako je serija rezultat autorkine fascinacije izvornim verovanjima, 
duhovnošću, ritualima i kultom prirode, ona nema etnografski karakter. Mesta zabeležena na fotografijama ne mogu se precizno identifikovati, čime se naglašava primat ideja nad stvarnošću. Slike deluju poput fragmenata. Anima podstiče potragu, ali ne obećava da će put biti pravolinijski.

Fotografije su nastale između 2005. i 2013. godine tokom brojnih 
putovanja po afričkom kontinentu, uključujući zemlje poput Alžira, Benina, Demokratske Republike Kongo, Etiopije, Kenije, Lesota, Malija, Maroka, Južnoafričke Republike, Ruande, Senegala, Svazilenda, Tanzanije i Ugande.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.

hueckel.com.pl • @magdalena_hueckel

pon/Mon – sub/Sat 11 – 19h

Žena s majmunom – Naknadne slike istorije kojoj sam svedočila
(Definicija naknadne slike: Vizuelni ili mentalni utisak koji ostaje 
nakon što je prvobitni stimulans nestao)

Izbor prikazanih fotografija proistekao je iz različitih projekata na kojima sam radila tokom godina. One predstavljaju moj pristup novinskoj fotografiji, koju radije nazivam dokumentarnom. Dokument nadilazi aktuelne događaje i svakodnevne informacije. On ne beleži samo određene događaje, već hvata atmosferu istorijskog trenutka, nije doslovan i ne zahteva logiku ili objašnjenja tipična za klasično izveštavanje. Moje fotografije odražavaju preovlađujuće raspoloženje vremena i mesta. Najčešće su smeštene daleko od glavnih događaja ili na marginama, postajući njihove naknadne slike. Mešajući lično i bezlično, ovaj rad govori o snovima: zamišljenim, izgubljenim ili transformisanim nakon što su se ruke političara stisnule pred kamerama. Fotograf, kada je umetnik, nije puki hroničar događaja i života, već pripovedač koji se probija kroz beskonačni prostor prepun informacija, izdvajajući iz njega sopstvenu poruku. Fotografov pogled je kustoski; sama fotografija nije objašnjenje, već beleška, boja ili oblik koji odražava iskustvo savremenog čoveka.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu.

justmiel.com • @justmiel

pon – sub 11 – 19h

BETONIUM istražuje odnos između savremenog identiteta i arhitektonskog nasleđa u centralnoj i istočnoj Evropi, fokusirajući se na nasleđe montažnih stambenih blokova kao instrumenata urbanističke kontrole i ideološke moći. Projekat istražuje kako su ovi prostori, oblikovani politikama bivših režima, uticali na kolektivni identitet svojih stanovnika.

Kroz umetničke intervencije, uključujući konceptualne akcije u urbanim prostorima, fotografiju, performanse i kolaže BETONIUM otkriva spoj istorijskih i savremenih realnosti ugrađenih u ove sredine. Kreirajući „pokretne ljudske skulpture“, projekat metaforički odražava ideološki uticaj na pojedinca, dok fotografski radovi beleže arhitektonske sličnosti između različitih zemalja. Ključni element projekta jeste transponovanje 
fasada panel-blokova iz jedne zemlje u drugu, čime se formira univerzalni, zamišljeni urbani pejzaž. Ove kompozicije naglašavaju i zajednička i različita iskustva ljudi koji žive u tim prostorima.

Obuhvatajući 11 zemalja, među kojima su Poljska, Slovačka, Gruzija, Estonija, Srbija i Belorusija, BETONIUM dokumentuje svakodnevni život u naseljima izgrađenim od montažnih blokova, nudeći intimnu, ali i kritičku perspektivu. Kombinujući lično iskustvo s istraživanjem, Kuzmičeva preispituje percepcije postsocijalističke arhitekture, otkrivajući njenu ulogu u oblikovanju jedinstvenog kulturnog identiteta, drugačijeg, ali 
ravnopravnog u odnosu na zapadne modele.

Ova izložba je ostvarena zahvaljujući Poljskom institutu u Beogradu i deo je BINA festivala.

katerinakouzmitcheva.com • @katerina_kouzmitcheva

pon – sub 11 – 19h

Od Italije do Švedske, od Rumunije do Portugala: Tokom proteklih meseci širom Evrope prikupljeni su portreti gotovo stotinu žrtava zlostavljanja dece. Dimenzija ovog problema nikada nije bila sagledana na ovaj način. Fotografije i video snimci nagrađivanog fotoreportera Simonea Padovanija, koji dokumentuju nepravdu, sada daju glas žrtvama. Izložba SHAME – European Stories je putujuća izložba koja obilazi celu Evropu kako bi širila priče onih koji su preživeli zlostavljanje. Do sada je prikazana u više od 15 gradova Evrope a gostovala je i u Savetu Evrope u Strazburu. Beogradski mesec fotografije sada stavlja i Beograd na ovu mapu.

Ciljevi ove izložbe su podizanje svesti, podsticanje zakonskih promena, razbijanje tišine, stigmatizacije, nekažnjivosti, zataškavanja i čak saučesništva. Izložbu organizuje Guido Fluri Fondacija (Švajcarska) kroz svoj ogranak Justice Initiative, uz fotografije i videe Simonea Padovanija.

Simone Padovani je italijanski fotoreporter koji radi za međunarodne agencije kao što su Getty Images i Universal Pictures. Njegove slike objavljene su u međunarodnim časopisima poput The New York Times, National Geographic, The Guardian, Der Spiegel, Focus i drugih.

simonepadovani.it • @simonpadovani •  justice-initiative.eu/exhibition

uto – pet 14 – 19h
sub – ned 12 – 15h

Tajina

tajina, imenica
1. pejzaž koji nosi neko svojstvo
[u češkom jeziku, reč tajina se rimuje sa rečju krajina, što znači pejzaž; koren reči taj označava misteriju]
2. sakrament; obred koji kroz vidljiv simbol prenosi nevidljivu blagodat
[Pravoslavna crkva]

„Godine 1921. jedna žena iz Južne Češke započela je dnevnik o majčinstvu, a 2021. godine ja ga nastavljam. Razmišljam o tome da je i prabaka mog oca poticala iz Južne Češke. Znam je samo sa fotografija i iz priča, a ipak osećam privrženost prema njoj.“

Serija Tajina poziva nas da otkrijemo suštinu misterije i doživimo je u svakodnevnom životu. Povezuje živote naših predaka, njihove tragove u sadašnjosti i njihovu ulogu u oblikovanju budućnosti. Prikazane scene usko su vezane za sećanje i neprekidan protok vremena – ljudsko vreme deluje ubrzano u poređenju s vremenom pejzaža. Iako nam stene i kamenje mogu izgledati postojano i nepromenljivo, vetar, voda i led neprestano ih oblikuju. 

„Stvari oko nas menjaju oblike, vreme se prepliće. Neprestano stojimo na granici, i u tom trenutku nešto nam se otvara: nevidljivo postaje vidljivo i ponovo nestaje“. 

Tekst Dáša Husárová.

Hvala Ceski Centar Beograd na podršci u vezi sa izložbom i što su omogućili da ona bude ovde. Takođe bismo želeli da pomenemo da je ova izložba bila deo prijateljskih festivala: Off Bratislava i Grenze Arsenali Fotografici.

martinahavlova.com • @jedenactyostrov“

uto/Tue – ned/Sun 12 – 20h

Neurorezevoar

Dela iz ovog ciklusa su ne samo razrada postupka foto kolaža, već i oblikovanje realnosti putem podsvesnog, a time i svih slika koje nosimo kao arhetipsko nasleđe. 

Najveća zagonetka stapanja, kombinacija, kao i procesualnosti opažanja i saznanja odvija se u neuralnom središtu. Prostorni planovi su rezultat prethodno generisanog impulsa koji dovodi do neočekivanog ishoda. Taj put i nije toliko neočekivan, ako uzmemo u obzir sve mogućnosti neuroloških povezivanja u nastajanju mentalnih slika. Jer mozak je po odrednici iz doba prosvetiteljstva „organ duše” i preplet tajni života. Neposredni doživljaj onoga što kruži oko naše svesti kao poznata slika, menja se putem neurotransmisije u drukčiji poredak. 

Izmenjeni prostori su stanice, sobe i raskrsnice za suočavanje sa arhiviranim slikama i sopstvenim doživljajem tih slika iz prošlosti.

Fotografija je za mene pre svega prostor za nove sadržaje koji nisu samo mehanički otisak stvarnosti. Između opažajnog momenta i konačnog ishoda, uvedeni su postupci razlaganja realnosti putem refotografisanja, dekonstruisanja i neočekivanog sklapanja. 

Korišćenje foto-transfer poatupka uvodi se neplanirana greška i momenat životne spontanosti. Time se otvara put za odlazak od savršene, umno žavane slike i njene trivijalnosti.

U prolazu • In Passing

Svojom serijom fotografija „U prolazu“ umetnica Katarina Marković nas uvodi u posebno duboko emocionalno stanje – stanje melanholične čežnje. U njenim radovima naslućujemo prolaznost vremena i kompleksnost situacija i osećanja koja stoje iza zabeležene lepote.

Katarinine fotografije, koje predstavljaju nostalgičnu odu intimi života, vezuju nas za trenutke iz prošlosti na način da u nama bude želju za ponovnim proživljavanjem. Izložbu čine tri centralna događaja, kao tri segmenta koji čine kontinuiranu radnju koja se odvija naizgled na istom mestu i u isto vreme. 

Maestralna upotreba jarkih boja i detalja kao narativnih elemenata nešto je po čemu se rad Katarine Marković prepoznaje i izdvaja. Ovako ekspresivnim izrazom sentimenta naslućujemo da su uhvaćeni trenuci, iako prolazni, odlučujući za domaštane protagoniste. Imamo utisak da stojimo pred formativnim momentima, pokretima i trzajima kojima se donose velike oduke. 

Seriju fotografija nastalih u okviru projekta „U prolazu“ karakterišu i elementi distorzije, igranje osvetljenjem i oštrinom. Na taj način umetnica uspeva da nam ogoli samo impuls zabeleženih sekvenci do kraja, ostavljući njihovu konačnu istinu skrivenom. 

Katarina izložbom „U prolazu“ izlazi iz granica vizuelnog, uvodeći novi element – poeziju. Katarinini stihovi su nežni, duboki i lični. Oni istražuju osećanja ljubavi, strasti i ranjivosti i predstavljaju refleksiju sveta oko sebe – sveta u kome se i mi sada nalazimo. Autorski stihovi upotpunjuju doživljaj živopisnih scena sačinjenih od odabranih kadrova. Oni kao da nam prenose snažnu težnju za nečim što je možda izvan dosega u datom trenutku.

Bilo da kroz ovu fantaziju svesnog i nesvesnog vidimo telo, strah, ljubav ili želju – sasvim je sigurno da kompozicije pred nama određuje pokret, te on postaje jedna od glavnih tema za posmatranje. Stoga pokret kao promena, prolaznost i rast postaje upravo ono sa čime nas umetnica na kraju i suočava, oslobađajući nas osećaja praznine i bespomoćnosti. 

Sofija Vučeta Posavec

Ova izložba bila je deo našeg partnerskog festivala: Sarajevo Photography Festival.

ketmarkovic.com • @keticatt

uto/Tue – ned/Sun 12 – 20h

Jongi Minđur Rinpoče, budistički monah i učitelj meditacije, koga su magazini Time i National Geographic nazvali „najsrećnijom osobom na svetu“, kaže da svako biće želi da pobegne od patnje i pronađe sreću. Međutim, patnje i tragedije i dalje postoje i verovatno će uvek postojati, jer, po budizmu, jesu sastavni deo života, ako se ponovo oslonimo na budizam. Ipak, ove godine Beogradski mesec fotografije se bavi pojmom postkonflikta.
Prema Kembridž rečniku, konflikt je „situacija u kojoj su uverenja, potrebe, činjenice veoma različiti i ne mogu lako da postoje zajedno ili da budu istiniti u isto vreme.“ Ali šta se dešava nakon konflikta?

Učesnici festivala istraživaće temu postkonflikta iz različitih uglova, počevši od unutrašnjeg postkonflikta, putovanja prevazilaženja trauma i prikazivanjem lične otpornosti i snage. Glavni festivalski projekat koji će se baviti ovom temom je I Drink kanadske fotografkinje Kortni Roj. Tema će takođe istraživati društveni postkonflikt koji nastaje kroz komunikaciju sa drugima. Radovi će prikazati napore za ponovno uspostavljanje društvenih 
veza i istaknuti priče o pomirenju, isceljenju i obnovi poverenja među ljudima.

Politički postkonflikt biće predstavljen projektima koji dokumentuju posledice ratova, revolucija i političkih previranja ili beleže rekonstrukciju društava, izazove izgradnje mira i vraćanja civilnog poretka. Ekonomski postkonflikt ilustrovaće oživljavanje ekonomija i sredstava za život nakon finansijskih kriza ili destruktivnih događaja, kao i ispitivanje uloge inovacija, prilagođavanja i podrške zajednice u ekonomskom oporavku. Ekološki postkonflikt istraživaće posledice sukoba između ljudi, prirode i drugih stanovnika Zemlje. Baviće se obnovom 
ekosistema nakon prirodnih i ljudski izazvanih katastrofa i prikazaće napore za oporavak životne sredine.

Šta će ostati nakon konflikta? Odgovor na to pitanje svako treba da pronađe sam. Hoće li svaki pojedinac, a i svet u celini, pronaći unutrašnju snagu i saosećanje da konflikt preobrazi u postkonflikt sa pozitivnim ishodom? Videćemo. 

Tatjana Valova

Dobro došli na 7. izdanje našeg festivala iskreno se nadamo da će interesovanje za ovogodišnji program festivala:

• Novi Talenti 2025. Emanuel Constantino, Luuk van Raamsdonk, Nađa Repman, Stanisław Świtała
• Bragi Þór Jósefsson. Iceland Defense Force
• Kourtney Roy. I Drink – New Orleans
• Marija Ćalić. Neurorezevoar
• Martina Havlová. Tajina
• Katarina Marković – In Passing

NOVI TALENTI 2025. • POSTKONFLIKT

Ovo je 7. izdanje našeg konkursa Novi Talenti 2025. kao i prethodnih godina, nastojali smo da okupimo izuzetan žiri, koji ove godine broji pet članova:

• Dušan Kohol, osnivač, direktor i kustos festivala savremene fotografije OFF Bratislava (osnovan 2010) i galerije savremene fotografije FOG Bratislava (osnovane 2020)
• Isabel Lazaro, istoričarka umetnosti i menadžerka u kulturi, direktorka i osnivačica festivala i sajma fotografije Art Photo Bcn u Barseloni
• Jelena Janković, fotografkinja i vizuelna umetnica iz Beograda sa snažnom kreativnom vizijom. Od 2023. godine radi kao programska direktorka Sarajevo Photography Festivala
• Simone Aconi, likovni kritičar i predavač istorije savremene umetnosti na IUSVE. Predaje estetiku vizuelnih umetnosti na Akademiji likovnih umetnosti Santa Giulia, kao i kritičko čitanje slike i istoriju umetnosti na Institutu za dizajn Palladio. Takođe je osnivač i umetnički direktor festivala Grenze – Arsenali Fotografici;
• Špela Pipan, kustoskinja i menadžerka projekata u galeriji Photon (Ljubljana, Beč), specijalizovana za modernu i savremenu fotografiju.

Žiri je imao težak zadatak da odabere tri najbolja projekta, kao i najbolji lokalni projekat, među 55 prijava, koji su ispunili ispunile uslove konkursa. Gotovo 55% prijava poslale su žene, a 45% muškarci, dok su aplikacije stigle iz 26 različitih zemalja. Zemlje sa najvećim brojem prijava bile su Rusija (21%), Srbija (7%) i Kina (7%).

Postkonfliktno vreme ne donosi potpuni mir. Ono nosi tišinu, ali i neizbrisive tragove sukoba, u prostoru, telima, sećanju. U tom krhkom trenutku između prošlosti i budućnosti, fotografi pronalaze inspiraciju i odgovornost. Sedmu godinu organizujemo naš konkurs Mladi talenti gde, ovaj put, u fotografiji tražimo i 
iznalazimo pitanje postkonflikta.

Mladi autori se okreću onome što ostaje, tišini, traumama, pokušajima obnove. Njihov pristup je umetničko istraživački: kombinuju lične priče, kolektivna sećanja i savremeni vizuelni jezik kako bi prikazali složenost života nakon konflikta.

Dok se neki bave temama porodične i kolektivne memorije kroz napuštene prostore i arhivske materijale, drugi koriste pejzaž kao tihi svedok istorije, neki prikazuju svakodnevicu u kojoj se oseća nevidljivo nasleđe nasilja ili pak, istražuju šire društvene konflikte i nepravde koje nadilaze tradicionalno shvatanje rata.

Njihove fotografije nisu samo slike prošlosti, već pokušaji povezivanja između ljudi, vremena i prostora. Kroz njih, postkonflikt se ne doživljava kao kraj, već kao kontinuirani proces učenja, razumevanja i ozdravljenja.

U svetu koji često zaboravlja, mladi fotografi podsećaju koliko je važno pogledatiunazad, ne da bismo ostali u prošlosti, već da bismo je zaista razumeli. a da umetnost može biti i čin sećanja i čin nade.

Ana Šćepanović

EMANUEL CONSTANTINO
Emanuel Konstantino (2002) je nezavisni fotograf iz Portugalije. Živi u Portu. Diplomirao je fotografiju na Školi medijskih umetnosti i dizajna u Portu, gde trenutno pohađa master studije iz filma i fotografije, sa specijalizacijom u fotografiji. Emanuel je posebno zainteresovan za praktični proces analogne fotografije i 
nepredvidivost rezultata koje ona pruža. Njegovo istraživanje i autorski rad fokusiraju se na odnos između dokumentarnog i fiktivnog, istražujući granicu na kojoj jedno prestaje da bude dokumentarno i počinje da se nameće kao fikcija, i obrnuto. Takođe se bavi vernakularnom i arhivskom fotografijom, često ih 
integrišući u svoje projekte. Emanuel redovno izlaže radove na izložbama i prezentacijama. Pobedio je na CEFT-ovom konkursu Photography and Territory, bio je izabran na Drugom IPMA festivalu kao i nominovan za novi talenat za FUTURES 2025 od strane Bienal Fotografia do Porto.
emanuelconstantino.com • @econstantinoo

Želimo da se zahvalimo Ambasadi Portugala u Beogradu i Institutu Camões na kontinuiranoj podršci BPM-u i fotografiji, i posebno na tome što su omogućili da Emanuel bude u Beogradu.

LUUK VAN RAAMSDONK
Luk van Ramsdonk (2001) je umetnik i istraživač koji koristi medije zasnovane na objektivu. Živi u Bredi (Holandija). Diplomirao je fotografiju na St. Joost School of Arts & Design 2024. godine. Luk u svom radu nastoji da otkrije i razume misterije sveta koji ga okružuje, koristeći medije zasnovane na objektivu kao alat za istraživanje, preispitivanje i dekonstrukciju. Kombinuje istorijske i arhivske karakteristike fotografije sa 
savremenim pristupom. Teme porodične istorije, identiteta, traume i odnosa između čoveka i prirode često se ponavljaju u njegovoj praksi, koju pretače u duboko lične, dugoročne projekte, u multidisciplinarnim instalacijama i crno-belim slikama. Njegova praksa ima istraživačku osnovu, vođena radoznalošću i 
eksperimentom, dok neprestano traži nove načine da preispita poznato i vizualizuje nepoznato. Takođe, član je COHEISA, audio-vizuelnog umetničkog kolektiva sa sedištem u Bredi.
luukvanraamsdonk.com • @lvr.aka.shiro

Želimo da se zahvalimo Ambasadi Kraljevine Holandije u Beogradu na podršci BPM-u, fotografiji, a posebno na tome što su omogućili da Luuk bude u Beogradu – nije prvi put, jer su i pre nekoliko godina podržali jednog od pobednika konkursa New Talents.

NAĐA REPMAN
Nađa Repman (2002) rođena je u Somboru, gde je rano razvila ljubav prema umetnosti, završivši osnovnu i muzičku školu pre nego što je maturirala. Nakon toga se fokusirala na video i fotografiju, diplomirala je na odseku za kameru na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2024. godine i trenutno pohađa master studije iz fotografije. Tokom studija učestvovala je u Erasmus+ programu studentske razmene, provodeći jedan semestar na Akademiji dramske umetnosti u Zagrebu.
Njen rad istražuje suptilnu prirodu prostora, identiteta i granica, kako fizičkih, tako i onih oblikovanih vremenom i sećanjem. Granice dele pejzaže i stvaraju složene slojeve istorije, ali u sebi nose i potencijal za tihe transformacije. Kroz spoj dokumentarnih i umetničkih tehnika, ona beleži tragove onoga što je bilo, što ostaje i što nastavlja da se razvija. Njeno delo podstiče na razmišljanje o tome kako granice i dalje ostaju aktivne i oblikovane sukobima iz prošlosti, čak i kada nasilje i tenzije iščeznu.
@nadja.repman

STANISŁAW ŚWITAŁA
Stanislav Svitala (2002) je grafički umetnik koji studira na Akademiji likovnih umetnosti Eugenius Gepert u Vroclavu, na Fakultetu grafičkih umetnosti. Radi u Intaglio studiju pod mentorstvom profesora Przemislava Tiškieviča i Agate Gertčen, fokusirajući se na tehnike duboke štampe i crtanja. Njegovi grafički radovi koriste apstraktne motive, stvarajući vizuelnu dubinu u slikama. Takođe se bavi dokumentarnom fotografijom i 
dizajnom plakata, a ove godine je dobio priznanje na AMS takmičenju.
stanislawswitala.com

uto – ned 12 – 20h