Category Archives: Najave

BPM 2020/1: Cruising for a Bruising – Dušan Kochol

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Brate, nekad te prebiju jer si jednostavno to i tražio. Bol usled kastracije oduzima ti naboj testosterona, a ožiljke ponosno nosiš kao odlikovanja falične legije. Nadahnut obožavanjem svega toga što možeš pružiti, ti, heroju moj, maltretiraš samog sebe do izbezumljenja, do kastracionog pomračenja. Kolekcija crnih i plavih mapa raste i jedini put koji treba da pokazuju je onaj od kože do naše ružne strane. Čoveče, oslobodi se egoističke jeze, oslobađajući put ka bolu da bi ožiljke naslikao ponovo.
www.dusankochol.com

Uz podršku ambasade Slovačke u Srbiji

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: Heroji – Karoliina Paatos

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Kustos David Pujadó

Generalno je neobično, čak i oni koji poznaju rodeo se zbune kada čuju za gej rodeo i pitaju se..šta to zapravo znači?
Čak
Mislim da je rodeo sam po sebi sveobuhvatan. Zove se gej rodeo, ali nije nužno da ste gej da biste se takmičili.
Fil
Ono što čini gej rodeo drugačijim je to što se međusobno pomažemo.
Mi smo porodica.
Dru

Američki Zapad je oduvek bio mesto susreta različitih kultura. Gej rodeo je svakako njen deo. Premda marginalan i skoro nepoznat čak i u gej zajednici, kontrira uobičajenoj predstavi kauboja, gde se obično ne podrazumevaju različite uloge i seksualni identiteti. Nastao je zbog diskriminacije tokom sedamdesetih, a postao je utočište svima koji se ne osećaju prijatno u uobičajenom rodeu, čije porodice i dalje ne prihvataju njihove seksualne identitete. Karnevalska dreg kultura je esencijalni deo gej rodea i svako ima pravo da učestvuje u bilo kojoj disciplini, bez obzira na pol.
http://www.karoliinapaatos.com/

Ova izložba realizovana je uz veliku podršku Frame Contemporary Art Finland, Finnish Cultural Fundation & Arts Promotion Center Finland.

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: New Talents/Novi Talenti 2020

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Peto izdanje takmičenja pod imenom Novi talenti podržano je od strane Nikon Srbija, koji je sa nama od prve edicije festivala.

Kao i prethodnih godina, odabrali smo žiri tim od pet članova: Paulina Ana Galančak; predsednica TIFF kolektiva i fondacije, kokreatorka TIFF festivala, kulturna animatorka, kustoskinja i fotografkinja), Mikiko Kikuta (umetnički direktor Šiogama fotografskog festivala u Mijagi kao i Setouči internacionalnog fotografskog festivala Takamatsu u Japanu, deo je fotografskog projekta European Eyes on Japan/Japan Today), Fransesk Fabregas (fotograf i član Komiteta za promociju Nacionalnog plana za fotografiju, a direktor je i Formentera Fotografica festivala), V. M. Hant (šampion fotografije, kolekcionar, kustos, konsultant i predavač. Bio je na čelu W. Eugene Smith Memorial Found-a kao sudija) i Branimir Karanović (fotograf i profesor fotografije).

Među nagrađenima, po prvi put od samog početka, naći će se najbolji radovi iz Srbije i regiona, koji će biti u izložbenom delu. Žiri je imao veoma težak zadatak pred sobom, koji je podrazumevao odabir tri najbolja projekta od prijavljenih 141 (50 projekata datira od prošlog festivala). Skoro 60% prijava je bilo poslato od strane žena, a ostalih 40% od strane muškaraca, pristiglih iz 32 države. Prijave su najčešće pristizale iz Srbije (30%), Rusije (22%), Italije (10%) i Brazila (5%).

Fotografija godinama unazad predstavlja naš najbliskiji medij u izražavanju mišljenja, beleženju i komentarisanju stvarnosti, čak i njenom preoblikovanju prema sopstvenim pravilima. Ona je često sredstvo za izražavanje emocija – ljutnje, neslaganja, frustracija, nada. Nastavlja uz to da bude veličanstveni element beleženja stvarnosti i svojevrsna hronika sećanja. Ona je svuda i može predstavljati bilo šta. I što je najinteresantnije – zbog svoje jedinstvenosti ne gubi snagu, naprotiv – i dalje jača i nadograđuje se.

Zbog toga su takmičenja za mlade fotografe tako čudesna. Daju uvid u snagu fotografije koja se iznova rađa. To je neprekidna sila koja oduševljava one koji žele nešto da izraze, prikažu, zabeleže, zaborave, naglase. Da budu saslušani. Zahvaljujući tome, mi smo svedoci tih priča prikazanih na slikama, dok istovremeno možemo da vidimo šta je trenutno važno mladim ljudima. Za šta se zauzimaju, šta ih muči, a, idući još dublje, i kako njihova kultura utiče na njihov doživljaj stvarnosti. Oni se interesuju, što je prirodno, za sebe tokom promena, sazrevanja i ulaska u odraslu dob. Često su to teme seksualnosti, porodice, veza, emocija, sećanja. Mnogi od njih sagledavaju i šire svoje okruženje, društvo, politiku, ekologiju, način života ili uticaj tehnologije na njega; neki od njih se pitaju kuda idemo i kakva je budućnost pred nama.

Očaravajuće je videti kako mladi ljudi koriste fotografiju kako bi dali snagu sopstvenom glasu. Kako preuzimaju ovu vizuelnu formu da bi iskazali svoje mišljenje. Kako žele da budu saslušani, poštovani, primećeni. Kako istražuju i kako nisu zadovoljni svojevrsnim odgovorima. Koliko su zreli u pristupu umetnosti, ali i u životu uopšte. Zahvalna sam veoma na njihovoj hrabrosti i snazi. I fotografiji, koja im omogućava da se udalje od određenih ograničavajućih reči i na posve drugačiji način imenuju sve ono što im je blisko i važno.

Paulina Ana Galančak
Predsednica TIFF kolektiva i fondacije,
kokreatorka TIFF festivala, kulturna animatorka, kustoskinja i fotografkinja

PRVO MESTO
ЛЮБОВЬ РАКШИНА
Ljubov Rakšina rođena je 25. marta 1996. u Samari, u Rusiji.
Pohađala je fotografsku školu Kristine Sjirčikove (Кристина Сырчикова) u galeriji Viktorija u Samari (Галерея Виктория).
Osnovne ideje i glavnu inspiraciju za svoje fotografije pronalazi u privatnosti: dnevnici, projekti bazirani na ličnom unutrašnjem iskustvu, porodnične priče, kao i feministički projekti.
Živi i radi u Samari.

DRUGO MESTO
MAXIME MATTHYS
Maksim Matis rođen je u Belgiji 1995. godine. Maksim je vizuelni umetnik koji živi i radi na relaciji Ren–Pariz.
Razvio je svoj umetnički domen kroz fotografiju, performans, video i instalacije. Njegov rad se zasniva na vezi tehnologije i života, i kako ona utiče na percepciju stvarnosti. Dok otkirva nove forme i narative, nastoji da dokumentuje ovaj problem i njegov uticaj na budućnost.
Njegov rad je više puta nagrađivan, a izlagao je u Francuskoj, Kanadi, Litvaniji, Poljskoj, Maleziji, Koreji, Velikoj Britaniji, Indoneziji i Španiji. Njegovi radovi su objavljeni u magazinima kao što su Le Monde, Liberation, Fisheye Magazine, Polka Magazine, Mediapart, ArtInfo itd.
Jedan od njegovih poslednjih radova 2091 : Ministarstvo privatnosti osvojio je nagradu Kaunas Photo Award u Litvaniji, a izložen je u Centru Žorž Pompidu (Le Centre Pompidou) u Parizu februara 2020.

TREĆE MESTO
КРИСТИНА СЕРГЕЕВА
Moje ime je Kristina Sergejeva, rođena sam 4/2/1996. godine u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Fotografišem još od kada sam išla u školu, a od 2017. godine to radim na profesionalnijem nivou. Završila sam kurs fotografije na Akademiji za fotografiju (Академия документальной и арт фотографии Фотографика) 2019. godine.
Nezavisna sam umetnica, a bila sam i učesnica nekoliko grupnih izložbi u Rusiji. Većina radova mi je posvećena individualnim projektima zasnovanim na memoriji, poremećajima usled posttraumatskog stresa, foto-arhivi, detinjstvu, studiji prostora i mesta.

NAJBOLJI DOMAĆI PROJEKAT
NAĐA REPMAN
Nađa Repman je rođena 14/2/2002. godine u Somboru gde trenutno završava srednju školu. Aktivna je u fotografiji i videografiji. Bila je zvanični fotograf 27. Pozorišnog maratona 2019. godine i dobila je drugu nagradu na Sombor film festivalu. Fotografisala je veliki broj koncerata, festivala i radionica (koncert muzičke škole, Terminal fest, ekološke radionice u prirodi Planeta, Krigla fest, 40. Somborski polumaraton…). Trenutno je angažovana kao samostalni fotograf u Nacionalnom pozorištu u Somboru. Fokusirana je i na autorske projekte u sferi vizuelnih umetnosti.

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: Prvi srpski ski-skakač – Od ručno pravljenih staza do Zimskih olimpijskih igara – Vladimir Živojinović

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Kustos David Pujadó

Poslednjih godina pratim izvanrednu priču Nikole Stevanovića, šesnaestogodišnjaka koji je uveren da će biti prvi olimpijski ski-skakač iz Srbije. On i njegov posvećeni otac žrtvovali su sve da bi ispunili ovaj san.
Praveći staze ručno i trenirajući na njima bez podrške Vlade, slede olimpijski san uprkos ogromnim žrtvama.
Otac i sin su me pustili u svoj život i omogućili mi da vidim ne samo njihov jedinstveni trening, već i njihov lični život u Srbiji, a sada i Sloveniji, gde je Nikola upisan u školu i trenira na planinama.
Nameravam da ih pratim u pripremama za Olimpijske igre 2022. godine, a sada vam predstavljam ovaj rani rad.
www.vladimirzivojinovic.com

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: Astronaut – Matej Milenković

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Susret sa samim sobom neizbežan je čin u svakom umetničkom stvaralaštvu. Za mladu osobu taj susret je nejasan, neizvestan i često nedokučiv. Još tokom studija na Akademiji umetnosti u Beogradu, Matej Milenković često je tragao za sopstvenim ja u pokušaju da ga razume, definiše i kreativno predstavi. Kroz sistem pokušaja i potenciranja greške dolazio je do zanimljivih i smelih rešenja koja su uvek otkrivala malo, a sugerisala mnogo. Sledeći premisu čuvenog antičkog pesnika Horacija da je slika poezija bez reči, njegove fotografije komuniciraju na asocijativnom, nikad deskriptivnom nivou. Većinu fotografskih serija zaista prate njegovi poetski zapisi koji uz vizuelni ritam fotografija kreiraju jedinstvo slike i reči, sublimirajući tako mali narativ – nešto nalik filmskom krokiju. Deo izložbe je i video-rad za koji je muziku pisao Aleksandar Ranđelović.

Iz filmskog jezika Matej pozajmljuje i fikciju, kojom se služi da u seriji fotografija Astronaut govori o svakom od nas u potrazi za nevidljivim, nedostupnim, izvan racionalnog poimanja sopstvenim ja, koje pokušava da spozna svoje postojanje unutar samog sebe, ali i sveta koji ga okružuje. Taj poduhvat u startu je osuđen na neuspeh jer bi sama spoznaja značila kraj. Kraj traganju, pitanju, putu. Izolovan u skafanderu, osluškujući svoj dah, suženog pogleda i omeđenih pokreta, Astronaut se kreće u sopstvenom svetu, ali ipak duboko zavisan od svega što ga okružuje, od svega što mu se obraća. To okruženje Matej svodi na dva primarna aspekta – prirodu i veru. Na datost i kulturu. Na ono što nas čini ljudima.

Kustos Ivana Tomanović
Redovna profesorka, Akademija umetnosti Novi Sad

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: Neizgovoreno – Lorena Ros

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Neizgovoreno spaja portrete i svedočenja žena i muškaraca iz Španije, Sjedinjenih Država i Meksika, koje su tokom detinjstva seksualno zlostavljali članovi porodice, ljudi od poverenja, sveštenici i ugledni predstavnici zajednice. Lorena Ros je šest godina održavala blizak odnos sa ovim ljudima. Kroz fotografije i snimke njihovih svedočenja ohrabrivala ih je da javno govore o svojim traumatičnim iskustvima. Uz to, dokumentovala je i mesta koja su preživeli vezivali za traume.

Prema Studiji negativnih iskustava u detinjstvu u zapadnim društvima 25% žena i 13% muškaraca biva žrtvom seksualnog zlostavljanja pre 17. godine. Seksualno zlostavljanje dece je zločin koji je rasprostranjen u svim socio-ekonomskim i kulturnim okvirima. Ono što je zajedničko svim žrtvama seksualnog nasilja je osećaj krivice i uverenje usađeno od strane nasilnika da sve što se dogodilo mora ostati tajna. Iako je zlostavljanje konstantno i vrlo rašireno, do pre nekoliko godina je i sam pomen predstavljao svojevrsni tabu. Čak i danas, nakon što je pokret Me too pokrenuo zajednice na Zapadu osvešćivanjem prema problemu seksualnog zlostavljanja i seksualnog uznemiravanja žena, u ostalim delovima sveta je ovaj problem i dalje pod velom tajne i smatra se sramotnim, dok žrtve ćute, prisiljene da se iznova suočavaju s bolom i traumama.
Kustos – Natasha Christia

Ova izložba realizovana i veliku podršku Institut Ramon Llull, zahvaljujući kojem će catalanka umetnik Lorena Ros učestvovati na Beogradski Mesec Fotografije.

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: Izbor iz ciklusa Spokojna noć – Marija Ćalić

8. maj u 18 časova
Kuća Legata / Heritage House
Knez Mihailova 46, Beograd

Polazište za ciklus Spokojna noć je pisanje Semjuela Beketa, koji strukturom rečenice, ritmom, glasom, kao i postavkom scene dolazi do mračnih istina o ljudskom biću. Kroz opise savremenog sveta i pojedinca, dovodi do apsurda sveopštu egzistenciju. To je bio povod da svojim fotografijama dam jednu dimenziju preobražaja, gde se taj vidljivi svet pretvara u nešto što postoji oko nas, nevidljivo na prvi pogled. Priroda se preobražava u preteće, a prostori nisu ono čemu su namenjeni i njih ne pohode očekivani. Mogućnost stvaranja takvih slika kroz njegov tekst i jezik bili su polazište za moje fotografske – kolažne postupke. Fotografije su građene kao slike kako vidljivog sveta tako i onog zamišljenog. One su deo šireg ciklusa koji je u nastajanju i čiji se ishod ne može predvideti.

http://mariacalic.com/

Izložba će trajati do 22. maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.

Radno vreme:
uto – pet / 14 – 19
sub – ned/ 12 – 15

BPM 2020/1: Državnička sahrana, sahrana jedne države – Imre Szabó

4. maj u 19.00
Kvaka 22
Ruzvelltova 39, Beograd

„Smrću Josipa Broza Tita, rođenog u Kumrovcu (Austrougarska, današnja Hrvatska) 7. maja 1892. godine, i preminulog u Ljubljani (SFR Jugoslavija, današnja Slovenija) 4. maja 1980. godine, umrla je i jedna država. Država koja je bila neprirodna kao što su bile mnoge druge i koja je veličanjem starih vrednosti predstavljala produžetak stare Kraljevine Jugoslavije, ali koja je, kao što se to često dešava, imala ograničen vek trajanja.

SFR Jugoslavija predstavljala je središte kultura i religija, mesto susreta tri drugačija kulturna i društvena entiteta. Bila je deo dve najveća sile sa kraja prošlog milenijuma, ali je na kraju postala žrtva dve najmoćnije sile 20. veka. Bila je bojno polje, iznova i iznova. Jugoslavija: san intelektualne elite i san ključne ličnosti 20. veka koja nije mogla da je preživi.

Tito je bio državnik i čvrst branilac svojih ideala. Bio je neumoljiv prema onima za koje je verovao da su izdajnici. Tepih ispod kojeg je krio svoje probleme bio je Goli otok. Jedan je od osnivača Trećeg puta. Na njegovu inicijativu i na inicijativu indijskog premijera Džavaharlala Nehrua, 1961. godine u Beogradu se rodio Pokret nesvrstanih, zajedno sa Egiptom, Ganom i Indonezijom. Nikada nije prihvatio podređenost Staljinu i njegovim satelitskim državama, ali takođe nije oklevao da napadne američku flotu kad je to bilo potrebno.

Autokrata, maršal, njegovoj državničkoj sahrani prisustvovalo je najviše ljudi do sahrane pape Jovana Pavla II 2005: četiri kralja, trideset i jedan predsednik vlade, šest prinčeva, dvadeset i dva premijera, četrdeset i sedam ministara spoljnih poslova iz sto dvadeset i osam različitih zemalja od sto pedeset i četiri koje su činile UN. Ono što su mnogi verovali da će se dogoditi, dogodilo se: U vreme konačnog zapečaćenja njegovog mauzoleja, unutra ostaviše i Jugoslaviju… tačno pre 40+1 godine.“

Imre Sabo, rođen 1956. godine u SFR Jugoslaviji, jedan je od najpriznatijih jugoslovenskih foto-reportera svoje generacije. Moglo bi se reći da je bio samouk, iako nikada nije izostao ni sa jednog časa fotografije na Fakultetu dramskih umetnosti, ali uvek samo kao posmatrač. Sa dvadeset i tri godine počeo je da radi kao foto-reporter u Ilustrovanoj politici, a u trenutku kada je imao dvadeset i četiri godine, dogodila se Titova smrt, kao i to da ga Ilustrovana politika nije akreditovala kao reportera za taj događaj. Međutim, on je na sopstvenu inicijativu pokrio Titovu sahranu. Bez pristupa najboljim lokacijama i bez najbolje opreme na raspolaganju, uradio je veliki posao po kojem će kasnije biti prepoznat, a čiji deo je ovde izložen i objavljen u različitim publikacijama. Godine 1989. koja je zbog pada Berlinskog zida bila još i ključna godina za Evropu, počeo je da radi za dnevni list Politika, a kasnije i kao urednik fotografije za NIN magazin do 1995. godine, kada započinje rad kao samostalni umetnik. Pokrivao je rat na Balkanu, uglavnom za nemački magazin Stern. A fotografije su mu objavljivane i u listovima „Focus”, „Spiegel”, „Le Monde”, „L’express”, „Time”, „Newsweek”, „Herald Tribune”, „Le Nouvelle Observateur”…
Učestvovao je na preko dvesta izložbi, među kojima su: „Light and Shadows on the Balkans”, Beograd (2009), Bukurešt (2010), Istanbul (2010) i Ankara (2010); učešće na izložbi „Lessons from ’91” gde su bili uključeni i njegovi radovi iz ratova u Jugoslaviji devedesetih (2016. i 2017) Zagreb, Beograd, Berlin i Maribor; i odnedavno samostalna izložba „Devedesete”, u okviru koje je ponovo izložio svoje radove na temu užasnog rata, a predstavljena je u Užicu, Beogradu, Mokrinu, Kragujevcu, Nišu, Paraćinu, Valjevu i Mariboru (Slovenija) u okviru Festivala Fotografije Maribor (2018. i 2019).
Kustos izložbe: David Pujadó i Puigdomènech (David Pužado i Puđdomenek)
Prevele s katalonskog: Tajana Marković, Sonja Stanković, Kristina Stevanović i Doris Pantelić.
Izložba će trajati do 24 maja 2021.

VAŽNO:
Imajte na umu da zbog situacije sa Covid-19 niko ne može ući u galeriji bez zaštitne maske, kako je propisano propisima Republike Srbije.
Don Quijote

BPM 2020/1: Don Quijote – Katarina Marčetić

23. april u 19.00
Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade
Bulevar vojvode Mišića, Beograd

„U seriji fotografija Don Quijote Katarina Marčetić dokumentarističkim postupkom beleži prostor iza scene Narodnog pozorišta u Beogradu tokom izvođenja istoimenog baleta. Delikatne i suptilne, ove fotografije svoju lepotu saobražavaju kroz višestrukost imanentnih kontrastnih odnosa, kako u formalnom, tako i u idejnom pogledu. Specifičnost ovih odnosa proizilazi iz suprotstavljanja, svetlosti – senkе, pokret – mirovanjе, a potom i simboličkih oprečnih registara kao što je suprotstavljanje predstave (igre) spram života i konačno iluzije prema stvarnosti. Upravo ova opozicija između iluzije (izvođenja) i stvarnosti (života) predstavlja temelj po kojem se kihotski narativ u kontekstu dodatno podupire i ističe. Sveobuhvatna pokretljivost silueta i figura kao da konstantno teži proboju na onu drugu stranu, bez obzira da li su u pitanju kulise ili stvarnost.
Fotografije Katarine Marčetić raslojavaju pred našim očima veoma žive i gotovo fantazmatske predstave između istine i iluzije. Na njima je zabeležen dinamičan ambijent sa kvalitetima snolikosti, koji u isti mah zadržava stabilnost utemeljenu u stvarnosti posredstvom dokumentarne fotografije.“
Tijana Savatić

Izložbu realizuje Бартcелона POP UP u saradnji sa Radisson Collection Old Mill Hotel i delom Beogradski Mesec Fotografije, uz podršku Ambasade Španije u Srbiji
Izložba će trajati do 18. maja 2021.

Katarina Marčetić je fotografkinja iz Beograda. Rođena je 1993. godine u Pančevu. Master studije fotografije završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Poseduje iskustvo u oblasti grafičkog dizajna, a zainteresovana je i za video, psihologiju i film. Izlagala je samostalno i u okviru brojnih grupnih izložbi. Fokus njenog rada je na konceptualnoj fotografiji, portretima, dizajnu svetla i kombinovanju fotografije i drugih umetničkih medija.

BPM 2019: Mandić, Kukić, Peternek – Dimenzije

11. April, 20h
Dorćol Platz
Dobračina 59b, 11000 Belgrade, Serbia

Fotografska grupa „3 Objektiva”

Neformalna fotografska grupa „3 Objektiva” postoji više od 4 godine i za to vreme je napravila 24 izložbe projekta „PUTOVANJA” širom Srbije.
„Dimenzije” je nova izložba, namenski napravljena za Beogradski mesec fotografije. Ova izložba se bavi posmatranjem i preispitivanjem realnosti, vremena, prostora, kao i postojanosti.
Reč je o kompilaciji fotografija nastalih od kraja 60tih godina prošlog veka do danas, sastavljenoj od tri nezavisne celine koje svaki od autora radi za sebe.

Tomislav Peternek predstavlja deo svoje kolekcije „Svet mašte” koja je prvi put prikazana 1972. Godine u Beogradu – Salon fotografije.
Autor je koristio crno bele negative za izvođenje kolor fotografija,
separacijom određenih tonova iz sivog valera i na taj način apstrahovao već astrakovanu realnost.

Goran Kukić iskazuje svoju impresioniranost tragovima vremena u
izbrazdanim kamenim masivima. Vreme oblikuje sve.

Igor Mandić prikazuje deo kolekcije „Pinpointed” kojom ukazuje na
težinu i gravitaciju nematerijalnog, iskrivljenu projekciju stvarnog oblika u sopstvenoj senci… sa ciljem provokacije na preispitivanje percepcije realnosti.