Vesti

1. April 20h
Atelje i galerija Čubrilo
Milenijumska kula na Gardošu
Grobljanska bb, Zemun

Tokom fotografisanja prizora na ulicama, onako kako savremeni ulični fotografi pristupaju toj temi, polazi se od ideje uočavanja apsurda, neobičnih i lucidnih životnih situacija koje se, izborom ugla i odnosa prvog i drugog plana, približavaju idejama nadrealizma. Što je situacija čudnija fotografija ubedljivije prenosi atmosferu kretanja, života i svakodnevnih rituala.

Fotografije Dragana Babovića istražuju upravo tu liniju i, pored toga što su snimljene u Parizu, zapravo ilustruju fenomen grada na univerzalnom planu. Umetnik je izbegao romantičan odnos prema Parizu, nije podlegao idejama turističke fotografije ili uzdizanja grada isključivo po njegovim istorijskim toponimima. Čak i kada se uoče spomenici kulture ili druga značajna mesta u Parizu, oni su skrajnuti, jer autoru nisu bili primarni element interesovanja.

Ono na čemu je, sa druge strane, Babović insistirao upravo su životne priče, komunikacija prolaznika, a na prvom mestu pomenuti nadrealizam svakodnevice u kome se dešavaju suštinski momenti zanimljivi za fotografisanje, jer je ulica uvek mesto provokativnih motiva. Ali oni su često proizvod inteligencije fotografa koji uspeva da poveže situacije koje običan prolaznik ne primećuje. Autor nam sugeriše da, kada šetamo velikim metropolama, ne posmatramo isključivo kulturu koja je istorijski identitet, već i da, putem foto-aparata, izdvojimo ono što je pozicija autorskog gledanja. Kadar koji ograničava vidno polje je suštinski izbor, on je lična karta fotografa koji određuje šta je to što zavređuje pažnju. A kod uličnih fotografija Dragana Babovića upravo to je ključni detalj u definisanju
umetničkog pogleda na Pariz, ali i sveta oko nas.

1. April 18:30
Bartcelona Gallery
Čumićeva, 11000 Belgrade, Serbia

Umetnik iz Čilea, koji danas živi i radi u Parizu, fotograf, eksperimentator i jedna od najvećih zvezda sveta Polaroida, u aprilu 2019. godine dolazi sa svojom izložbom na Beogradski mesec fotografije. Donoseći sa sobom glamuroznu i nostalgičnu lepotu Polaroida, ali i jedinstvenu kreativnost, Raul se ne plaši da seče Polaroid fotografije, otvara ih, skida i ponovo sjedinjuje u novo umetničko delo. Njegov rad, odvojen od svih digitalnih procesa i trendova modernog vremena, često je izvan vremena.

Raul Diaz, najpoznatiji kao RRRDIAZ, rođen je u Santjagu de Čileu 1968. godine, a pogrešno se tokom svojih tinejdžrskih godina obrazovao u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je studirao na školi vizuelnih umetnosti u Njujorku i na kraju diplomirao fotografiju na Corcoran školi umetnosti u Vašingtonu. Godine 1990. preselio se u Pariz, u Francusku i započeo svoju karijeru kao modni fotograf, gđe je postao pomoćnik velikih imena u modnoj fotografiji kao što su Mario Testino ili JB Mondino. Godine 2009., nakon kratke, ali naporne karijere u modnoj fotografiji, odlučio je da otvori „En Face”, butik-galeriju posvećenu instant fotografiji. Njegova prodavnica je bila prva u Parizu koja je prodavala novi instant film kompanije Impossible Project i bila je domaćin brojnih izložbi sa umetnicima iz celog sveta.

30. mart u 17h
Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade
Bulevar Vojvode Mišića 15, 11000 Belgrade, Serbia

Otvaranje izložbe održaće se 30. marta 2019. u 17h a postavka traje do 2. maja 2019. u 19h.

Verena Andrea Prener je slučajno srela mog bivšeg suseda koji joj je rekao da ima fotografije koje bi je zanimale. Originalne fotografije koje je snimio bivši istraživač i lovac u Africi, Rudolf Grauer, tokom svoje ekspedicije u Ugandi i Kongo-Kinšasu između 1904. i 1906. godine.

Nekoliko meseci kasnije pozvana je da realizuje fotografski projekt u
Kongu-Brazavilu.

U ovom radu, koji je još uvek u procesu, pozivajući se na Grauerove fotografije želi da uspostavi dijalog između dve perspektive, onoga o bivšem lovcu i kolekcionaru i njenom viđenju, sociologa.

Da bi istražila uslove, boje i svetlost na terenu, počela je da pravi otiske cijanotipa. Cijanotip je jedan od najstarijih fotografskih procesa. Papir je presvučen hemijskim rastvorom koji je osetljiv na svetlost i zatim izložen sunčevoj svetlosti. Rezultati su plave boje. Plave, vrlo retke boje u tropima.

Verena Andrea Prenner je sociolog i fotograf rođena i odrasla u Austriji. Poslednjih godina uglavnom je na Bliskom istoku radeći na raznim sociološkim i umetničkim projektima. U svom umetničkom radu fokusira se na ljude i njihovo društveno okruženje, kombinujući sociološke teorije i terenska istraživanja sa medijem fotografije.

Izložbu realizuje Бартcелона POP UP uz podršku Radisson Collection Hotel, Old Mill Belgrade i Kulturforum Belgrad.

29. mart u 20h
X Vitamin
Studentski trg 11, 11000 Belgrade, Serbia

EROSTALGIJA vs PORNIVORA / Erotski i pornografski diskurs XX (i XXI) veka
X VITAMIN galerija, petak 29. mart 2019. u 20 časova
Izložba je deo programa Beogradskog meseca fotografije
Autorka i kustoskinja Dušica Popović
Fotografije iz kolekcije Miloša Jurišića.

Izložba pod nazivom EROSTALGIJA vs PORNIVORA se bavi problematizacijom erotskog i pornografskog kulturalnog sižea u masovnoj, tzv. neumetničkoj globalnoj kulturi prevashodno dvadesetog veka, uz kratak osvrt na raniji period i anticipaciju eventualnih budućih kulturalnih trendova. Okosnicu izložbe tj. eseja u katalogu predstavlja razmatranje date teme kroz prizmu tri (uslovne) epohe: period do početka ili sredine XIX veka, do kada erotski i pornografski kulturni sadržaji nisu bili strogo razgraničeni; period od sredine XIX do sedamdesetih godina XX veka, kada je došlo do napete i uvek ambivalentne polarizacije ta dva termina i sadržaja na koje se odnose; i period posle sedamdesetih godina prošlog veka do danas, od kada, u doslovnom ali i metaforičnom smislu, kulturni primat ima pornografija. Kao ilustrativni materijal pomenute teze, biće izložene fotografije erotske i/ili pornografske provenijencije, iz zbirke kolekcionara i fotografa Muzeja nauke i tehnike, Miloša Jurišića.

O autroki

Dušica Popović je rođena 1981. u SFRJ. Završila istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Piše kritiku iz oblasti vizuelne umetnosti i eseje. Prevodi sa engleskog na srpskohrvatski jezik tekstove iz humanistike, za Treći program Radio Beograda.
Kontinuirano razvija teoriju i praksu vlastitog umetničkog pravca pod nazivom otogrifizam. Živi i radi u Beogradu.
Kontakt: otogriff@gmail.com

29. Mart u 18h
Železnički Muzej U Beogradu
Nemanjina 6, 11000 Belgrade, Serbia

Božidar Vitas je rođen 26. novembra 1939. godine u Beogradu, na Dorćolu, gde i sada živi. Svetlopisom se bavi od 1957. godine. Samostalno izlagao 132 put (84 izložbe svetlopisa, 15 projekcija dijapozitiva i 33 projekcije svetlopisa) širom Srbije. Dva puta samostalno izlagao u Solunu, jedan put u japanskom gradu Tađimiju, sedam puta u Frankfurtu na Majni, dva puta u Doboju, jednom u Trebinju i Višegradu (Republika Srpska), jednom
u Travniku (BiH), jednom u Pertu (Australija). Učesnik je 290 kolektivnih izloćžbi i likovnih menafistaja u zemlji i inostranstvu, kao i 62 saborovanja (kolonija) likovnih umetnika. Na dosadašim izlaganjima prikazao je javnosti više od 3800 različitih fotografija i oko 1300 različitih dijapozitiva u boji. U muzejskim, galerijskim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu ima više od 300 radova.

29. Mart u 18h
Laufer Art
Svetozara Radića 4, 11000 Belgrade, Serbia

Selfi kultura? Istraživanje identiteta kroz autoportrete.

Devedesetih godina prošloga veka dobila sam priliku da živim kao
subjekat ispred kamere. Nekoliko godina kasnije radikalno sam promenila ovu orijentaciju: postala sam autor sopstvene pojave, konačno stvarajući uveličano telo autoportreta. Bavila sam se ovim tipom posla jako dugo, preispitujući položaj subjekta-žene, sa poštovanjem prema objektivu kamere.

Kada sam prvi put počela da radim kao fotograf, crpela sam inspiraciju, između ostalih, od Klod Kaun i Sindi Šerman i osećala sam da sam u dobrim rukama, jer sam u ovom prilično eksluzivnom krugu umetnika autoportreta. Ko bi samo mogao da zamisli da će 15 godina kasnije reč „selfi” da postane reč 2013. godine i da će ljudi širom sveta da se fotkaju kamerom mobilnog telefona sa rukama udaljenim od sebe, telefonima okrenutim naopačke usmerenih ka njima?

Kako se čovek uopšte definiše u našoj sve snažnijoj „selfi kulturi” i šta mi kao umetnici biramo da stavimo u ramove? Postoji li razlika između toga kako predstavljamo sami sebe na društvenim mrežama i u umetničkim galerijama? Šta „savršenstvo” uopšte znači? Koja je razlika između umetničke fotografije i privremenog selfija? I tako razmišljajući probudim u sebi eksploziju anksioznosti i slavlja koje dolazi od ideje da se usudim da shvatim apstraktnost ovih ideja svojim sopstevim telom, zajedno sa karakteristikama apsolutne jedinične mešavine utrnulosti i fizičkog bola koji se javljaju pri stvaranju fotografije kao iskustva procesa stvaranja umetnosti. Kakav, ako u uopšte bilo kakav, kontinuum možemo da
uspostavimo između slike nastale iz takvog intenzivnog iskustva i brzog snimka napravljenog pomoću IPhone-a X i propuštenog kroz dostupne filtere?

Susanne Junker

Sponsori: Smokvica

30.3.2019 UK Stari grad, u organizaciji sa Cedra Belgrade Susanne Junker će razgovarati o svojoj novoj knjizi XXI Century Woman sa Marija Jovanovic.