Vesti

Večeras 26. aprila 2018. godine u 19h, otvaranje izložbe fotografija Sonje Žugić, pod nazivom “Talas plime”, Photo Point, Kraljevića Marka 21

Vrh plimskog talasa izazvan gravitacionim silama.

Plima označava variranje u nivou mora uzrokovano gravitacionim privlačenjem sunca i meseca. Mesec pokušava da privuče što bliže sve na Zemlji, ali Zemlja se opire i uspeva da zadrži gotovo sve, osim vode – vode koja nas okružuje i vode u nama. Svakog dana smenjuju se dve plime i dve oseke. Plima se poklapa sa tenutkom kada mesec dostiže najvisu tačku na nebu – mesečev zenit.

Serija fotografija nastala je u Maroku, na obali Atlantika kao rezultat posmatranja Okeana – njegovog disanja, isijavanja, prelivanja, subjektivno nijansiranih osećanjima autora.

Žugić Sonja, rođena je 1977. godine u Beogradu. Diplomirala je na odseku Filmska i TV kamera Akademije Umetnosti u Beogradu. Doktorirala je na odseku za Scenski dizajn Interdisciplinarnih poslediplomskih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Večeras 25. aprila 2018. godine u 19h, otvaranje izložbe moderne ruske fotografije, pod nazivom “Veze”, Kvaka 22, Ruzveltova 39

Umetnici
Elena Anosova, Anna Block, Ikuru Kuwajima, Varvara Kuzmina, Dmitry Lookianov, Olga Matveeva, Ivan Petrokovich, Maria Pokrovskaya, Ekaterina Pryanichnikova, Igor Samolet, Danila Tkachenko
Curated by Olga Matveeva

U modernoj Rusiji preovladava vertikalna komunikacija, kako na mentalnom nivou, tako i u smislu odnosa struktura moći. Promena tog vektora predstavlja težak i dugotrajan proces. Umetničko delo razotkriva konfliktne komponente ovih procesa kroz posmatranje i dijalog. Potraga za sopstvenim mestom unutar složenog, često turbulentnog političkog i društenog svetskog poretka jedno je od najznačajnijih pitanja današnjice. Umetnici su danas objedinjeni kroz usredotočenost na pitanje kako se lični i društveni odnosi transformišu i kakve posledice ove promene ostavljaju na individui i društvu u celosti.

Radovi učesnika izložbe fokusirani su na razumevanje horizontalnih ličnih i društvenih veza, kao i na njihove diskontinuitete, dotičući teme dijaloga, sećanja, vremena, transformacije, kompromisa. Umetnici teže da pobegnu od direktne dokumentarne fotografije kroz rad sa različitim formama predstavljanja, pomerajući na taj način granice iskazivanja i percepcije.

Danila Tkačenko obraća se performativnim praksama u fotografiji. Paljenjem napuštenih, ruiniranih sela na radikalan način inicira diskurs, ne samo ruskog, već i svetskog procesa koji je ireverzibilan.

Oproštaj od prošlog neizbežno upire pogled u budućnost. Dmitrij Lukijanov nadgleda stambene regije grada istražujući sterilnu estetiku novog načina života.
Povezanost tokom vremena umetnici interpretiraju i kroz duboko lične primere samih umetnika. Jekaterina Prjaničnikova sačinjava uzorke sećanja i samoregulativne društvene veze koristeći organske materijale u graničnom stanju žive i nežive prirode.

Elena Anosova nastavlja da razvija osnovnu koncepciju svojih radova: istraživanje promena i deformacija ženskog identiteta unutar zatvorenih institucija. U svom radu ona reprodukuje preinačene i, tokom vremena, modifikovane ambleme zatvorenica u ženskom zatvoru.

Tematika eskapizma se, na različitim nivoima, otkriva u radovima Igora Samoleta. Ivana Petrokoviča i Ane Blok. Ovi umetnici tragaju za načinima bekstva od dominantnih društveno-političkih procesa kroz telesnost do prirode, analizu ličnog percipiranja konvencionalnosti granica realnosti: granično stanje svesti i tela, života i smrti, činjenica i fantazije.

Obraćanje klasičnoj ruskoj kulturi i istorijskim figurama inicira diskurs unutar veza na nivou arhetipa. Marija Pokrovskaja u radu „Tradicija dobrog ukusa“ u formi igre stupa u dijalog sa potrošačkim društvom, integrišući svoj rad unutar vizuelnog konteksta ruskog klasičnog slikarstva i monumentalnog slikarstva staljinističke ere.

Ikuru Kuvajima, fotograf iz Japana, koji je bio stanovnik Rusije tokom nekoliko godina, u svom radu „Ja, Oblomov“objašnjava stečene mentalne veze sa Rusijom kroz klasičnu rusku literaturu.

Varvara Kuzmina gradi mitologiju unutar sakralizovane ruske svesti oko figure kosmonauta Jurija Gagarina. Autorka istražuje mesto pogibije kosmonauta, povezujući pronađene i ponovno stvorene artefakte u čudan sistem planeta.

Connections – exhibition of Contemporary Russian photography

Danas 24. aprila 2018. godine u 12h, otvaranje izložbe fotografija “Geometrija u prirodi”, Restoran Tri, Kosovska 51

Radionica Geometrija je kreativna platforma namanjena studentima sa Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, na kojoj studenti imaju priliku da razvijaju i izražavaju svoje kreativne sklonosti kroz istraživanje geometrije, različitih formi i kompozicija, vizuelno predstavljajući svoja dela na različite načine.

Rukovodilac platforme Radionica Geometrija je dr Biljana Jović, docent na Šumarskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Učesnici Radionice Geometrija istraživali su lepote prirodnih geometrijskih obrazaca prisutnih oko nas. Kroz vizuelni pristup uvešće posmatrače u svet vidljive i nevidljive geometrije prisutne u prirodi na ovogodišnjoj izložbi na internacionalnom festivalu Beogradski Mesec Fotografije.

Večeras, 23. Aprila 2018. godine u 19h, otvaranje izložbe fotografija sa omota YU Rock ploča, galerija Pro3or, Koče Popovića 9

Od 60-ih godina prošlog veka do 1991. objavljeno je nebrojeno mnogo ploča rok orjentisanih muzičara koji su vremenom stvorili moćnu i uticajnu scenu. Fotografije i dizajnerska rešenja mnogih singl i LP izdanja tog vremena zavređuju pažnju, a mi smo pažnju usmerili upravo na omotnice vinila i fotografije na njima. Od romantičnih, grotesknih, provokativnih i cenzurisanih, preko klasičnih umetničkih fotografija među kojima neke važe za remek-dela, do smešnih i neinspirativnih dizajnerskih rešenja – u tom vremenu bilo je mesta za sve. Deo njih biće izložen u okviru ove retrospektive.

Nekadašnju neobično bogatu i šarenu muzičku scenu posmatramo kroz njenu estetiku.

Izložba ujedno predstavlja saradnju između Zvučnog arhiva Radio Beograd i Belgrade Photo Month

Izbor omota: Petar Janjatovic
Kustos: Ruzica Vrhovac
Ploče je ustupio Zvučni arhiv Radio Beograda kao i nekoliko privatnih kolekcija.
Žurka počinje u 19h uz DJ Časnu sestru.

Večeras, 23. aprila 2018. godine u 19h, otvaranje izložbe fotografija “Insomnia” Ruben van der Sleen-a, Kulturni centar GRAD, Braće Krsmanović 4

Tokom programa studentske razmene u Finskoj (na trećoj godini AKI Akademije za umetnost i dizajn), Ruben je često bio budan dok je ostatak sveta spavao dubokim snom. Tada bi uzimao svoj fotografski aparat i po mračnim ulicama Helsinkija fotografisao napušteni svet osvetljen slabim uličnim svetlom, svet kakav često ne vidimo. Tama uznemirena delimičnim osvetljenjem natrijumskih i LED-sijalica stvara svet koji većina nas retko kada vidi.

Moramo se vratiti daleko unazad, u 1933. godinu, kada je Brassaï objavio svoj pièce de résistance ‘Paris de Nuit’/’Pariz noću’, da bismo razumeli da fotografija i mrak nisu najbolji prijatelji, ali kada se kombinuju na inteligentan i kreativan način, mogu stvoriti neverovatnu lepotu. Brassaï je posmatrao i fotografisao grad – grad poznat celom svetu – na način na koji ga je posmatrao mali broj ljudi: tokom noći. To je postalo njegovo najpoznatije i najtraženije delo, zahvaljujući kojem je dobio nadimak “Oko Pariza”, koje mu je dao Henry Miller.

Rubenova “Insomnia” je njegov tekući projekat o tami, svetlu, besanosti i lepoti, koje je do sada fotografisao u Helsinkiju, Lyonu i Beogradu.

Ruben van der Sleen
Prevod Mirjana Kosic

Večeras, 21. aprila 2018. godine u 19h, otvaranje izložbe fotografija “Da te sačuvam” Mile Pejić, Meduza, Gospodar Jevremova 6

Intimna porodična serija fotografija sa bakom, osobom koju na ovaj način želim zauvek da sačuvam od zaborava. Baka je jedina osoba u porodici sa kojom se u potpunosti poistovećujem – po načinu života, stilu oblačenja, interesovanjima…Ova serija fotografija je otvorena i na ovom projektu radim svakodnevno beležeći čak i predmete koje baka koristi, jer će jednoga dana svaki od njih predstavljati relikviju. Serija o ljubavi i nežnosti.

Danas, 20. aprila 2018. godine u 13h, otvaranje izložbe fotografija “Portreti iz novosadskih fotografskih ateljea”, kustos Ivana Jovanović Gudurić, Mala galerija Doma Vojske Srbije, Braće Jugovića 19

Izložbu čini izbor portretnih fotografija koje su nastale u prvim novosadskim fotografskim ateljeima tokom 19 veka, a koje se čuvaju u fondu Muzeja grada Novog Sada. Fotografski majstori su u ovom periodu načinili brojne portrete različitih generacija novosađanki i novosađana, koji su kroz ovu vrstu fotografija potvrđivli svoj novostečeni status pripadnika građanske klase. Kroz originalne fotografije predstavljene na izložbi moguće je pratiti tehnički i estetski razvoj portretne fotografije u 19. veku, ali i mnoge elemente materijalne i socijalne kulture toga vremena. Izabrane fotografije praćene su tekstovima o uzbudljivim životima i poslovnim karijerama samih fotografa, kao i oglasima iz tadašnje štampe kroz koje su reklamirali svoje usluge.

Večeras, 20. aprila 2018. godine u 19h, otvaranje izložbe fotografija “Imaginarno putovanje – Prostori za naseljavanje”, Eva Barton, Jorge Fabián Castillo i Jordi Vic, Dom kulture Studentski grad, Bulevar Zorana Djindjica 179

Fotografi:
Eva Barton (Mađarska)
Jorge Fabián Castillo (Meksiko)
Jordi Vic (Katalonija)

Putovanje nije samo stanje geografske pokretljivosti, već može da bude i unutrašnje stanje, refleksivno, unutrašnji pogled koji ima sopstveno vreme i sopstvene slike koje niču iz imaginarnog.

Fotografija može da prestavlja svet, ali ne i imaginarno. Upravo ovde se umetnici smeštaju i kockaju za fotografiju kao sredstvo putem kog mogu da dođu do tog imaginarnog nepostojećeg dela stvarnosti – čineći ga opipljivim, osetljivim i intimnim sa njihovim predlozima.

Bez obzira da li se radi o ponovnom stvaranju razlomljenih osećanja gde je sudbina odlučujuća za dalji nastavak ili okončanje, ili o čežnji za izbledelim sećanjima na grad koji se oseća ili trpi, nostalgiji za sećanjima koja bismo želeli da pomerimo u daljinu i da ih ponovo uzmemo sa te distance, ili da prodremo snažno u duboka osećanja svakodnevice i odlučimo da putujemo unutar sebe kako bismo se videli i prepoznali između sećanja i postojanja vremena.

To su načini kretanja sa znanjem da putovanje nije samo fizičko, već i unutrašnje i refleksivno, kako bi se došlo do svesnosti da je razumno.

Uz podršku Ambasade Meksika u Srbiji i Collegium Hungaricum Beograd