Italijanski institut za kulturu
04. – 25. april 2017.
Kustos izložbe je Nataša Kristia/Natasha Christia
Umetnički projekat Tomaza Taninija H. je rekao da nas voli crpi inspiraciju iz priče o Istočnoj Nemačkoj (NDR) i njenom Ministarstvu za državnu bezbednost (Štazi), a istražuje osećanja otlačenosti i straha koja generiše život u atmosferi konstantnog sumnjičenja i nepoverenja. Tri godine putovanja i istraživanja po Nemačkoj rezultiralo je radom koji predstavlja kombinaciju arhivskog i dokumentarnog sa ličnim i subjetivnim fotografskim istraživanjem oslonjenim na književne reference i fikcionalne narative. Elegantna alegorija autoritarizma i vlasti, H. je rekao da nas voli je prvobitno bila nadahnuta distopijskim romanom Korada Alvara (Corrado Alvaro) „Čovek je jak“ (“L’Uomo è Forte”). Prvi put izdat 1938, taj roman predstavlja nemilosrdnu kritiku totalitarizma i upotrebe paranoje i indukovanog straha za kontrolisanje masa. Prizori iz projekta H. je rekao da nas voli uronjeni su u svet lišen imena i refrenci. Portreti pet žrtava Štazija (koje su sve izdali ljudi kojima su verovali i koje su voleli, članovi porodice i prijatelji) zajedno sa nepoznatim lokacijama i trivijalnim detaljima gradskih pejzaža Istočne Nemačke izražavaju nerazrešivu napetost između špijuniranja drugih i bivanja predmetom špijunaže.
Delimično filmske, a delimično forenzičke, fotografije odišu osećajem nelagode kojim je ispunjena i Alvarova knjiga. One postaju zlokobna pozadina dokumentarnog materijala koji je Tanini sakupio i zagonetni odjeci osećanja ljudi koje je susreo tokom svog istraživanja. Pojavljujući se iz ovog oskudnog pejzaža kao slabo povezano i nejasno definisano tkanje dokumenata, to biografskih zapisa, nađenih slika i portreta, sudbine žrtava Štazija ponovo oživljavaju kao fragmentarne, ali ubedljive i interaktivne priče.
Strukturiran kao složeni mozaik tragova i nagoveštaja, H. je rekao da nas voli suptilo upozorava na zlu i cikličnu prirodu svakog totalitarizma, pri tome ne namećući jednostrane predstave i klišee. Istovremeno, ova izložba budi duhove zastrašujuće istorijske realnosti koja je vladala u NDR i ne samo NDR ‒ realnosti koja je bila smišljeno izostavljena iz mitova na kojima se zasniva evropsko jedinstvo post-hladnoratovske ere.
