OLGA MATVEEVA
Anabiosis
Noćni portreti na drveću – krhke, iskrivljene figure nalik životinjama ili bićima koja su nekada bila živa. Tela su u stanju zamrznutog pokreta, u pokušaju da se popnu do vrha drveta, nestajući u sintetičkoj svetlosti.
Ove slike nas vraćaju u svet animalnih asocijacija ili prikaza Adama i Eve, večito u potrazi za zabranjenim plodom.
Nagost u evropskoj kulturi neraskidivo je povezana s teološkom
simbolikom. Pre pada, ljudi nisu bili svesni svoje nagosti, njihova tela bila su obavijena blagodaću. Savremeni Adam i Eva kreću se kroz krošnje, tragajući za zabranjenim plodom, želeći da se vrate u raj, da pronađu ono izgubljeno. Ovakav eskapizam lako se može uporediti s anabiozom kod životinja, usporavanjem životnih procesa kao reakcijom na agresivne spoljašnje uslove. To objašnjava sličnost nagih figura sa životinjama.
Lica ovih ljudi ostaju skrivena. U savremenoj kulturi postoji asimetrija između lica i tela: lice je uvek otkriveno, dok je telo gotovo uvek sakriveno. Lice je najjači izražajni medij. Međutim, nage figure na drveću preokreću ovu konvenciju naglavačke.
Uprkos svojoj nagosti, ove figure ne pokušavaju da zavode posmatrača, pre izražavaju potrebu za odbranom, čak i do tačke agresije, čekajući povoljan trenutak. One se mogu poistovetiti sa stanjem depresije, sa osećajem nemoći, nesposobnošću da se utiče ili učestvuje u globalnim procesima koji se odvijaju oko njih.
pet/Fri 17 – 20h
sub/Sat – ned/Sun 15 – 18h
