KOURTNEY ROY
I Drink – New Orleans
Kustos/Curated by David Pujado

Serija je neumoljiva: jedna slika je sve i može se svesti na fragment. Avatar ima prednost u jedinstvenoj, nepromenjivoj naraciji, u kojoj vlada stereotip. Kortni Roj, fotografkinja, glumica i rediteljka, stavlja svoje telo na raspolaganje za niz malih skečeva, čija je pozadina uvek pusta ili banalna – mesta gdje se događaju loše stvari.

Nalazimo se u Nju Orleansu, gradu koji se još uvijek nije oporavio od uragana Katrina, sa sumornim četvrtima, benzinskim pumpama i barovima. U „prerušavanju“, bez ikakve pompe, pojavljuje se bezimeni lik, „maska“, ili bolje rečeno, on u njima živi. Bar, karaoke bina ili plesni podijum su utočišta prihvaćene samoće koju porodični život ne može da ublaži. Ipak, namerno nema patosa u prikazu. „Maska“ je očigledna varka i uprkos promeni perika, modifikacije ne utiču na tok naracije , ona je nužno surova, izgubljena žena u lažnom, iluzornom svetu.

Koji je cilj ove transformacije? Privremena modifikacija ima za svrhu susret s jednim od njenih mogućih dvojnika. Fotografkinja i njen lik traže jedno drugo. Ovde fotografija dostiže svoj cilj: nesumnjivo, oni se pronalaze i identifikuju jedno s drugim. U okviru ovog fotografskog fikcionog dela, promena izgleda je suštinska, očigledna i tragično komična.

Ali fotografkinja nas ne zavarava ovim kičastim pozadinama; od ovih apsurdnih perika i ovog suptilnog erotizma ostaju samo dosada i banalnost. Ne očekujemo ništa drugo, ništa uznemirujuće, jer nas fotografkinja, možda iz empatije, podstiče da delujemo, da se stavimo u poziciju lika, svakodnevnog neurotika koji u nama svima prebiva. Naslov I Drink svjedoči o likovom odbijanju da se suoči sa stvarnošću, o subjektu koji se bori da pronađe svoje mesto u svetu jezika. Suočeni s predoziranjem značenja sveta, praznina je jedina opcija. Svakodnevni život je iscrpljen fotografski materijal, koji se više ne može obraditi bez ironične lakoće.

Iluzija doprinosi ravnoteži. Veštačka priroda fotografije samo je metafora veštačke prirode postojanja. Ove slike nisu tu samo da bi zbunile ili zabavile posmatrača. One ga povezuju s radom imaginacije, koji je, na kraju krajeva, jedina funkcija ovog medija.

Tekst: Fransoa Ševal, kourednik Lianzhou muzeja fotografije

uto – ned 12 – 20h